Друштво српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА организује виртуелну изложбу фотогафија аутора Микице Андрејића, накојима је штоверније, пренео дух народа који живенаиндонежанскомострву Бали. На вебсајту Друштва www.nusantara.rs приказано је 48 „фотографија које говоре више од хиљаду, речи“ накојима је Андрејић дочарао душу народа са Балија, који, и ако материјално није богат, на сваком кораку исијава добротом и смиреношћу.
„После 18 сати лета од Београда, преко Дохе и Сингапура, коначно сам слетеона Бали. Први утисак је био да је мања влажност ваздуха од оне на Сингапурском аеродрому, и након краће паузе, таксијем самк ренуо до Убуда, културног центра острва, са бројним галеријама и радионицама за израду предмета од камена и дрвета. Незаобилазна тачка приликом боравка у Убуду је посета пијаци, такозваном Убуд маркету, можда исто толико колико и храмовима у граду “први су утисци Андрејића са Балија.„ У самом граду би обавезно требало посетити Пура Далем Таман Каја, који се налази у непосредној близини пијаце. На пет минутахода од пијаце је ихрам Сарасwати Темпле, у који, на неки начин, улазите кроз Старбуцкс, који, по мом мишљењу, не би ни требало да постоји у Убуду, јер, ако желите добар еспресо, добићете га у ресторану „Номад“ или у неком од многобројних кафића којима горе споменути не може ни да приђе“.
Убуд се налази на веома доброј позицији јер из њега туриста лако може да крене у обилазак свих атракција на острву. Неко ко први пут долазина Бали мора да на њему остане од шест месеци до годину дана, како би упознао његову природу, историју, културуи, што је најважније, његове људе.
„Поред Убуда“, наставља своје утиске Андрејић, „две ноћи сам провео у Сануру и још пет у Кути, близу плаже Семинyак, која је преко дана пуна туриста и сурфера из Аустралије (први утисак ми је био да би титуристи могли да остављају мало мање нечистоће за собом, баш каои ми у Грчкој, на пример). Са друге стране, плажу увече испун и локално становништво, које шета и дружи се, док клинци играју фудбал по најлепшем терену који постоји. Ходање том плажом могу да упоредим са ходањем по најфинијем душеку. Када сам код душека, у сваком смештају у којем сам на Балију био они су најбољи на којима сам спавао на било ком од мојихпутовања“.
„Посетио сам велики број земаља и градова у које бих поно воволео да одем, али слободно могу да кажем да бих на Балију волео да живим. Потрудио сам се да на овим фотографијама пренесем мој доживљај острва и људи који тамо живе. Надам се да ће вам моје виђење Балија, које сам овим одабиром фотографија покушао да вам дочарам, бар мало приближити ту лепоту и смиреност коју је речима тешко описати“ рекао је поводоми зложбе фотограф Микица Андрејић.
Микица Андрејић (1977) је фотограф млађе генерације, који живи и ради у Зајечару. Као професионални фотографради од 2011. годинеибави се, пре свега, документарном, архитектонском, концертноми портретном фотографијом. Осим дигиталном, бави се и аналогном фотографијом о којој је одржао бројне радионице у школама у Зајечару и околини. До сада је имао две самосталне изложбе (у Нишу 2013. годинеи у оквиру Бордер Роцк фестивала 2018. у Кладову), учествовао је и на више десетина групних изложби, док се његове фотографије налазе на бројним омотима познатих српских рок састава. Добитник је неколико награда под патронатом Фотографског савеза Србије, а његова фотографија уврштена је у избор 18 најбољих фотографија у 2019. и 2020. години по мишљењу уредника часописа „Време“. Један је од оснивача и активних чланова „Skvermagazina“ www.skvermagazin.com.
