Излет на Мачков камен и Лозницу

У недељу, 8. септембра, НУСАНТАРА се вратила у Подриње – циљ је био да овога пута обиђе места и знаменитости за које у ужурбаној агенди Друштва српско-индонежанског пријатељства досад није било времена и прилике.

Чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА најпре је у селу Јаребице дочекао отац Бошко Јаковљевић, протојереј месне цркве Светог Ђорђа. За поздравним говором и причом о Јаребицама, самој цркви, пастви, познатој и веома активној сликарској колонији, уследило је послужење приређено за излетнике у парохијском дому, а потом и ручак у ресторану „Цале“.

У Драгинцу су чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства, на „највећем стратишту сељака на Балкану“, од господина Милисава Јовановића чули потресну причу о страдању страновништва овог дела Горњег Јадра – октобра 1941., немачка казнена експедиција стрељала је готово 3.000 људи, махом стараца и деце. Фашистички злочин у Драгинцу и околним подрињским селима деценијама је заташкаван и о њему се говорило само спорадично. Недељни излет био је значајна прилика да не само гости из Индонезије, него и чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства чују овај део српске историје, чиме НУСАНТАРА остаје доследна свом опредељењу да открива и мање позната места, а самим тим и недовољно осветљене делове националне прошлости.

У спомен-костурници на Мачковом камену, на планини Јагодња, посетиоци су се поклонили сенима српских војника који су своје животе положили у крвавој рововској бици, која је означила потпуни слом аустроуграске војске – тиме су жестоке борбе вођене у августу и септембру 1914. биле окончане. Посетом најпре Текеришу октобра 2018., потом Гучеву прошлог месеца и недељним обиласком спомен-парка на Мачковом камену, НУСАНТАРА је затворила круг – чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства одали су пошту славним ратницима војводе Степе, чија је ИИ армија била и задужена и заслужна за одбрану Цера и Подриња.

На Мачковом камену НУСАНТАРА је протојереју Јаковљевићу уручила летопис са белешком о својој посети Јадру, што само по себи представља својеврсну част. Поседовање летописа обавеза је сваке православне цркве; у годишњак се пажљиво уписује све релевантно за постојање цркве и живот локалне друштвене заједнице. Приказ који је у летопису оставио аутор ових редова опстаће у времену онолико дуго колико и црква Светог Ђорђа у селу Јаребице.

Недељно поподне чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства провели су у Лозници, по свом нахођењу, а излет су завршили посетом манастиру Петковица у истоименом селу у подножју Цера.