Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara Nusantara

Излет у подземни град Карађорђевића

Августовски излет Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА обележиле су две ексклузиве.

У недељу, 4. августа, НУСАНТАРА је на свој излет у Подриње водила и Његову екселенцију, господина Мохамада Чандру Видију Јуду, амбасадора Републике Индонезије у Србији. У пратњи високог госта, који је на пут повео и своју породицу, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА посетили су најпре Бању Ковиљачу.

У „Краљевској бањи“, у своје време најелитнијем месту у оквирима Краљевине Југославије, излетници су се обрели у „Кур-салону“, заштитном знаку Бање Ковиљаче. Обишли су унутар велелепног, свеже реновираног, здања сале за седнице, конференције, конгресе, „Салон Иво Андрић“, „Салон Његош“; прошетали су се парком који слови за један од најлепших у земљи. Хотел „Херцеговина“, вила „Далмација“, „Босна“, Блатно купатило … Уређење Бање Ковиљаче, тако у духу монархизма и југословенства, само је у посетиоцима оживело дух Краљевине Југославије, до дана данашњег својствен овом лечилишту на гласу.

Уследила је посета „Подземном граду Карађорђевића“ у Малом Зворнику. „Тајни град Карађорђевића“, грађен под покровитељством краља Александра И, по свим мерилима представља ексклузивну дестинацију. Специјално за Његову екселенцију и за госте из Индонезије припремљено је предавање на енглеском, којим им је објашњено ко је династија Карађорђевић и краљ Александар И. За некога ко долази из земље коју са Југославијом традиционално везују најсрдачнији односи, гостима из Индонезије било је занимљиво да чују део националне повести из времена када је Југославија била монархија.

Дуж лавиринта подземних ходника војног комплекса на читавих 5.000 м², чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА откривали су, једну за другом, посетиоцима доступне просторије од укупно 75, колико их има у оквиру скровишта: „Краљев апартман“, „Краљеву канцеларију“, простор предвиђен за капелу, и коришћен као капела од 1931. до 1934. године, бунар, три краљевске чесме. Војно склониште огромне историјске вредности, грађено под шифрованим именом „Камена девојка“, није оставило равнодушним ни домаће посетиоце, ни госте из далеке Индонезије. А НУСАНТАРА је од г. Војислава Стаменковића, бившег гардисте који је чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства провео кроз трећину „Подземног града Карађорђевића“, отворену за туристе, добила позивницу да следеће године поново обиђе једини комплекс такве врсте који је краљевска породица Карађорђевића изградила на територији бивше Југославије, а који се и даље истражује.

У Малом Зворнику НУСАНТАРА је приредила изненађење Његовој екселенцији и гостима из Индонезије – одвела их је у џамију. Уз прилику да се помоле у јединој исламској богомољи у том месту на десној обали Дрине у Србији, Индонежани муслиманске вероисповести желели су да џамији оставе и новчани прилог. НУСАНТАРА је, са своје стране, даривала џамију на свој начин – Неџад-бегу, локалном мујезину, уручено је тројезично издање Курана. Заслугом Друштва српско-индонежанског пријатељства, уникатно и у нашој средини тешко доступно издање на енглеском, арапском и индонежанском, које је од недеље, 4. августа, у поседу џамије у Малом Зворнику, немају ни знатно веће муслиманске богомоље по Србији.

Уследио је ручак у етнодомаћинству „Гучевски вајати“, а после предаха обилазак Црног врха и спомен-костурнице у којој су похрањени земни остаци српских и аустроугарских војника изгинулих у Првом светском рату на простору Подриња 1914. године. На госте из Индонезије нарочит утисак оставио је поглед који се са врха планине Гучево пружа на читаво Подриње.

Недељни излет завршен је посетом манастиру Чокешина. Уз послужење, које су приредиле три монахиње које се старају о манастирском имању, Екселенција и остатак излетника чули су причу о манастиру који је, по предању, започео још Милош Обилић пред Косовски бој и о знаменитом Чокешинском боју 1804., због чега је Чокешина позната и као „Српски Термопили“.

05. Август 2019.

Биљана Ђорђевић
Фото: Владимир Илић и Биљана Ђорђевић