Излет у Ариље

Прва субота у јулу 2019. године била је резервисана за обилазак западне Србије – 6. јула НУСАНТАРА је посетила Ариље – „Престоницу српске малине“.

Излет је започео посетом домаћинству „Маслаћ“ у селу Пилатовићи, 14 км од Ариља. Имање, названо по породичном презимену, обновљено је пре десет година и данас има бројне погодности на услузи туристима. Чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА имали су прилике да виде базен, да се освеже под сунцобранима, поиграју се са магарцем Тодором, маскотом домаћинства „Маслаћ“, виде дрвене купе налик на индијанско село, као и да попију пиће с погледом на Западну Мораву, која протиче поред самог имања господина Маслаћа. Радољуб Маслаћ с правом себе сматра и представља као претечу сеоског туризма у ариљском крају.

Из Пилатовића излетници су продужили ка оближњем селу Прилепац. Место је на гласу из два разлога; први је храм рођења Пресвете Богородице, а други позната, и призната, сликарска колонија за коју се везује чак и име Оље Ивањицки. Цркву рођења Пресвете Богородице подигао је кнез Лазар 1374. године, у славу победе над ужичким жупаном Николом Алтомановићем и у знак покајања што је био принуђен да потегне мач на сународника. Чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА имали су прилике да посматрају околину и оближње четинарске шуме са видиковца из порте богомоље; уз причу о цркви покајници и цркви Лазарици, саграђеној 15 година пре Косовског боја, чули су и појединости о 10-дневној сликарској колонији која почиње сваког 21. септембра, на Малу Госпојину. Празник је крсна слава цркве у Прилепцу.

А у центру Ариља чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА по изласку из аутобуса дочекао је познати „Споменик малини“ – главној индустријској грани ариљског краја! У Ариљу нема куће без пластеника; становништво, међутим, у све већој мери прелази на гајење и производњу цвећа. Излетницима је ове суботе остављено довољно времена за шетњу по граду, обилазак Народне библиотеке, Градског парка; највећа драгоценост и најважнији историјски споменик у Ариљу јесте, међутим, црква Светог Ахилија.

Црква Св. Ахилија задужбина је краља Драгутина Немањића, који ју је саградио 1296. године. Локални водич, госпођа Мирјана Станковић, испричала је члановима Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА занимљиву повест највредније ариљске богомоље. Цркву краси „Плави анђео“, чувена фреска која је по лепоти, изради и симболици у рангу „Белог анђела“ из манастира Милешева. Посетиоци су видели и ктиторску композицију, која представља Драгутина, Каталину и Милутина, као и стојећу фигуру Христа Спаситеља, које су представљале храм Св. Ахилија на изложби југословенске уметности у Паризу 1971. Излетници су сазнали и да се у православном храму Св. Ахилија, проглашеном културним добром 1947., налази не само гроб са моштима светог Ахилија, већ и гробно место Урошица, најмлађег сина краља Драгутина.

Ништа мање занимљива није била ни посета компанији „Дреновац ЛТД.“ у ариљском селу Миросаљци, која је уследила по обиласку градског центра. Чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА лично је дочекао г. Слободан Обрадовић, генерални директор предузећа. Уз богато послужење и прилику да пробају лиофилизоване малине, власник породичне компаније објаснио је својим гостима процес лиофилизације воћа. Излетници су сазнали да је „Дреновац ЛТД.“ једино предузеће у Србији које се од 1991. до данас бави сушењем малине.

Ексклузивне вести и производни процес на страну, сама посета компанији „Дреновац ЛТД.“ већ представља ексклузиву – НУСАНТАРА је прве јулске суботе приредила нешто неуобичајено за своје чланове. Прилика за овакву посету читава је привилегија – предузеће не отвара врата за посетиоце и туристе сваки дан. Нарочито не у сезони бербе.

Сама малина, како свежа тако и лиофилизована, представљала је ексклузиву за индонежанске посетиоце – на излет у Ариље НУСАНТАРА је повела 15 гостију из Индонезије. За Индонежане, и малина и компанија која прерађује малине представљале су откровење. За суботње домаћине Друштва српско-индонежанског пријатељства, интернационална посета гостију из тако далеке земље несвакидашња је појава.

Излет је завршен ручком у етнодомаћинству „Савић“ у Миросаљцима.