Излет у манастир Лелић и Таорска врела

У недељу, 19. маја, НУСАНТАРА је поново водила своје чланове у ваљевски крај – места која су овом приликом посећена била су, међутим, новина у понуди.

После две планиране, и због кишовитог мајског времена отказане, посете манастиру Лелић, излетницима се ове недеље указала прилика не само да обиђу ову богомољу на гласу, него и да присуствују јутарњој литургији. Манастир Лелић, у селу Лелић 5 км од Ваљева, породична је задужбина владике Николаја Велимировића и његовог оца Драгомира.

Манастир Лелић, посвећен св. Николају Мирликијском Чудотворцу, спада у ред новијих православних светиња – по својој важности већ је сврстан у богомоље од изузетног значаја за род српски. Толика важност дугује се, између осталог, и чињеници да ту почивају земни остаци владике Николаја. Мошти, којима су се ове недеље поклонили и чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА, пренети су 12. маја 1992. из манастира Светог Саве у Либертвилу у лелићку цркву.

Следио је обилазак Таорских врела на планини Повлен, у атару села Доњи Таор. Таорска врела представљају јединствен хидролошки објекат; до извора се тешко долази, због чега ова дестинација има сва обележја ексклузивности. Члановима Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА је, стога, и предочено да су ове недеље боравили на једном ексклузивном месту.

На Повлену су излетници имали прилике да из прве руке виде и рудник сиге! Сига је, сазнали су чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА, камен идеалан за градњу, особито за градњу цркава и манастира – и Лелић је саграђен од тог камена. Сига је одличан изолатор, што решава мистерију како то да се у старим црквама и манастирима у старо време, кад се богомоље нису грејале, нико никада није разболео нити прехладио током литургије.

Повлен је и дан-данас крцат воденицама, важним местом окупљања локалног живља и важним негдашњим економским средиштем. Неке од њих излетници су и видели дуж стазе која води до Таорске стене. Само 15 км даље, у селу Зарожје, је и воденица Саве Савановића, најпознатијег српског вампира, протагонисте приповетке „После 90 година“ Милована Глишића, по којој је снимљен и хорор филм „Лептирица“. Излетници су ове мајске недеље од мештана чули да је свако село имало свог вампира, те се тако вампир села Доњи Таор на Повлену звао Раде Миловановић!

Повлен је чувен и по обиљу сремуша – с првим недељама пролећа до краја маја, планину красе километрима дуге колоније дивљег лука, због чега се на Повлену у мају одржава и манифестација „Дани сремуша“. Осим лековитости у исхрани, локално становништво сматра сремуш природном благодети против вампиризма!

У етнодомаћинству Пепић-Јовановић у селу Доњи Таор за чланове Друштва српско- индонежанског пријатељства НУСАНТАРА приређен је недељни ручак. Осим уживања у сеоском амбијенту, здравој храни и аутентичном српском гостопримству, посетиоци су били у прилици да у сеоском домаћинству „Пепића воденице“ не само пробају и питу од сремуша, него и да купе свеже брашно, млевено у воденици на Таорским врелима, као и мед, ракију и остале домаће производе са Повлена.

Манастир Лелић није био једина светиња у недељном плану пута – НУСАНТАРА је по други пут свраћала у манастир Ћелије. Члановима Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА остављена је могућност да недељно поподне проведу одмарајући се у миру порте знаменитог манастира на левој обали реке Градац, посвећеном Сабору Св. Архангела Михаила, или да предахну у оближњем етноресторану „Скок по скок“.