Излет у Идвор и Ковачицу

Сезону својих путовања планираних за 2019. годину НУСАНТАРА је отпочела излетом по Јужном Банату – одабрана дестинација за суботу, 30. март, били су Ковачица и Идвор.

У Ковачици је, у Галерији наивне уметности, отвореној 1955. године као првој „Галерији сликара сељака“ у СФРЈ, излетнике најпре дочекала госпођа Зузана Холубекова, ученица знамените Зузане Халупове. У самом центру наиве у Војводини, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА имали су прилику да из прве руке чују причу о Зузани Халуповој, уметници која је и изнедрила Ковачичку школу наивног сликарства и пронела славу Ковачице широм света. Сама госпођа Холубекова има већ 32 афирмисана ученика; досад је имала 45 самосталних изложби по целој Европи. Нарочито је поносна на чињеницу да се 40 њених платана налази у Етномузеју у Братислави, при Матици словачкој, одабраних по стручној оцени ликовних критичара и етнолога.

НУСАНТАРА је ове суботе обишла и галеријски простор господина Јана Чеха, колекционара чију збирку препоручују сакупљене слике најбољих сликара наиве из Ковачице, познатих и признатих у целом свету. У приватном простору од 90 м², претвореном у изложбени, нема радова господина Чеха; своје залагање ограничио је на конзервацију најуспелијих платана Ковачичке школе наивног сликарства, сакупљаних током 50 година сарадње са сликарима наивцима. Такође је немогуће купити изложене радове; на продају су само књиге, разгледнице и документарни материјал који прати рад сликара Ковачичке школе наивног сликарства.

После краће посете словачкој Евангелистичкој цркви у Ковачици, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА обишли су радионицу виолина Јана Немчека, где су чули надахнуту причу г. Немчека о процесу израде гудачких инструмената. Мајстор, чији је ментор својевремено била кћерка краљевог градитеља Лилија Танасијевић, прва жена градитељка виолина у Србији, показао је својим гостима комаде ребрастог јавора, од кога се израђују најквалитетније виолине на свету, и лично демонстрирао како звучи виолина направљена од дрвета које даје 7.000 вибрација у секунди!

Следећа тачка суботњег итинерера било је село Сакуле; у Сакулама се одржавала традиционална вашарска манифестација „Овчарски дан“, позната и по једној не тако честој дисциплини – трци магараца.

Посета Идвору, тачније завичајном комплексу посвећеном Михајлу Пупину, посебно је била емотивна и инструктивна. Комплексу припада родна кућа знаменитог идворског научника светског гласа, реновирана 2004. године, Народни дом Михајла И. Пупина, који је Пупин изградио својим средствима и посветио Идвору са жељом да постане центар знања, зграда старе основне школе, коју је Пупин својевремено похађао, сада претворена у музеј, и православна црква у којој је најзнаменитији житељ Идвора крштен.

Ове године обележава се 100 година од Париске мировне конференције, чији је непосредни учесник и сведок био Михајло Идворски Пупин. Познате су непроцењиве заслуге српског научника светског гласа за успостављање државних граница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, што је био мотив више да НУСАНТАРА отвори сезону својих излета управо посетом завичајном комплексу Михајла Пупина. Госпођа Јелена Калин, која је ове суботе била водич члановима Друштва српско-индонежанског пријатељства кроз културно-историјски комплекс, поклонила је НУСАНТАРИ монографију „Научник, професор, изумитељ и родољуб Михајло Идворски Пупин“, штампану 2017. године и јединствену по много чему. Аутори монографије су др Драгољуб Мартиновић и др Драгољуб Цуцић, један од само два стручњака у Србији који имају докторат у области историје науке.

Излет је настављен посетом банатском селу Падина, у коме 98% становништва чине Словаци, а у коме живи Јан Бачур, 82-годишњи сликар са 62 године уметничке каријере, током које је насликао 2.820 уља. Господин Бачур има за собом 64 самосталне изложбе. Председник Александар Вучић га је одликовао указом од 11. фебруара 2018., „за изузетне заслуге у културним делатностима, посебно у области сликарства“. Осим сликања, г. Бачур пише књигу о свим сликарима Општине Ковачица. Бележи сва збивања на пољу сликарства у једној години; свака година добија по једну књигу, те наивац из Падине досад у свом опусу има и 37 књига великог формата. И Словаци су га одликовали за неуморни рад, те је тако Јан Бачур добио признање како од председника Матице словачке, тако и медаљу за животно дело од Мирослава Лајчака, министра иностраних послова Словачке.

Суботњи излет завршен је обиласком Панчева и панорамским разгледањем града у пратњи Александра Павковића, локалног туристичког водича.