Излет на Цер

Први октобарски излет 2018. НУСАНТАРА је провела на Церуи у посавско-тамнавском крају – у суботу, 6. октобра, Друштво српско-индонежанског пријатељства путовало је у Мачву.

Најзначајнија знаменитост посећена те суботе био је Спомен-комплекс у Текеришу, посвећен јунацима величанствене Церске битке. Излетнике је дочек ала и о меморијалном центру убедљиво говорила госпођа Ана Павловић, лиценцирани туристички водич за Цер. Осим спомен-костурнице у Текеришу, посетиоци су обишли и музејску поставку, од 2003. године о богаћену бистама четворице српских војвода и генерала Павла Јуришића Штурма. Групу су пратили и гости из амбасаде Индонезије, за које је било организовано предавање о Церској биции самој планини Цер на енглеском.

Чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА поклонили су се сенима славних војника војводе Степе Степановића, чиме се НУСАНТАРА на свој особени начин придружила обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта и завршетка Великог рата.

Следећи споменик који су излетници посетили тог сунчаног дана у Мачви био је споменик једној љубави – Ашиков гроб. Подигнут је „српском Ромеу и Јулији“, тачније Павлу и Ђули, протагонистима трагичне поцерске љубавне приче коју је први описао Јанко Веселиновић. Место је на гласу и по веровању да учвршћује љубав; сматра се да мало ко обиђе Ашиков гроб, а да своју љубав не крунише пред олтаром у цркви.

Ни ове суботе није изостао обилазак православних светиња којима обилују Мачва и Поцерина. Избор је пао на манастир Каона. Каона је велика светиња и прави драгуљ међу српским православним манастирима – у њему је отворена прва болница у овом крају, прва школа, прва богословија. Одувек је мушки; архимандрит Филимон испричао је члановима Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА да је манастир знаменит и по томе што је у њему подигнута прва крстионица не само у Поцерини, него у читавој Србији. Из Драгиња је и војвода Степа командовао Церском битком – још један податак којим се монаштво Каоне с правом дичи.

Одабрано место за суботњи ручак чланова Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА био је етно комплекс „Кнежеви конаци“ у Белотићу. Један део излетника ручао је у ресторану „Кнежева вечера“; други су то време провели у шетњи, обилажењу имања, одабрали да предахну у природи и амбијенту аутентичног мачванског домаћинства…

Посета Владимирцима означила је последњу тачку суботњег итинерера. Излетници су посетили зграду старог Среског начелства, познату међу мештанима као „Конак“. О градњи овог значајног здања, његовој архитектури и значају, гостима је говорила госпођа Јасмина Хојчић, директорка Градске библиотеке „Диша Атић“. Чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА имали су прилику да из прве руке виде зграду о којој су читали у приповеци „Глава шећера“ Милована Глишића, а која је деценијама словила за највећи и најлепши грађевински објекат на територији Тамнаве.