На свој септембарски излет НУСАНТАРА је ишла у слободарски рудничко-таковски крај – у суботу, 15. септембра 2018. године, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства путовалису у Таковои Горњи Милановац!
У Такову су те суботе излетници најпре обишли Музеј Другог српског устанка. О самом Музеју, као и о Другом српском устанку и његовим главним учесницима, путници намерници су чули надахнуту причу од господина Милана Брајовића, овдашњег кустоса. Посета Такову која не би предвидела и шетњу до чувене цркве-брвнаре била би незамислива. Крај дрвене црквице, посвећене Светом Ђорђу, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА видели су знаменити камен са кога је руднички кнез Милош Обреновић на Цвете 1815. године огласио почетак Другог српског устанка.
Манастир Вујан за многе је те суботе био право откровење. Назван по оближњој планини, устанички манастир из 1805. године, који никад није рушени за кога Турци никад нису ни сазнали, нагласу је по својим чудотворним моштима непознатог светитеља. У чудесну моћ моштију вујанског монаха-испосника, чије име није сачувано, уверио се као млад монах и покојни српски патријарх Павле. Чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА слушали су истиниту причу о оздрављењу Гојка Стојчевића, тада младог искушеника, који ће управо у манастиру Вујан започети свој монашки живот 1944. године. Господин Јован Никитовић, архимандрит вујанске богомоље, показао је излетницима крст који је покојни патријарх Павле издељао у знак захвалности за своје излечење. Крст је рађен у храстовом дрвету, на полеђини има посвету на црквено словенском и спада у једну од најблиставијих светиња Вујна.