Хајдучко вече у Богатићу 2018.

Свој 26. излет НУСАНТАРА је провела на свадби!

Још један куриозитет излета реализованог у суботу, 4. августа 2018. било је време поласка – на излет пут Мачве НУСАНТАРА је први пут кренула у подне!

Прво место које су чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА посетили било је сеоско газдинство „Нана“ у Ноћају. На имању које датира из 20-их година XX века, а које од септембра 2017. године носи епитет „туристичко“, излетници су имали прилике не само да се одморе, него и да купе домаће производе из богатог асортимана салаша „Нана“, справљене по народној рецептури. Гостинска кућа Вере и Светлане Савић је и мотор привредног развоја своје локалне заједнице – све намирнице од којих праве специјалитете које служе гостима и продају на свом салашу госпођа и госпођица Савић купују код локалних снабдевача.

У цркви у Богатићу чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА чули су од јереја Николе Милошевића надахнуту причу о овом храму који се тренутно реновира, сазнали да је храм стар преко 160 година вероватно подигнут на темељима цркве старе бар још 100 година и дивили се иконостасу, највећој драгоцености цркве, раду Стеве Тодоровића и његове супруге Полексије, кћерке српског књижевника Матије Бана. Фреске су рад бугарских зоографа, који су у цркви радили упоредо са брачним паром Тодоровић.

Куриозитет цркве, која се сматра централним храмом мачванским, представљају надгробне плоче са угравираним именима Зорана и Ружице Брнабић. Родитељи Ане Брнабић, тренутне премијерке Србије, словили су за „честит и побожан свет“, како се изразио отац Никола, и остали су запамћени као велики добротвори храма у Богатићу!

Отац Никола имао је и спремљен поклон за чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА. У драгоцености цркве спада и икона Богородице мачванске, опточена сребрним листићима, која се сматра чудотворном. Сваки посетилац те суботе добио је на поклон од јереја Николе Милошевића по иконицу са ликом Богородице мачванске.

У пратњи господина Драгољуба Пузића, локалног водича и заљубљеника у историју, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА тог врелог суботњег дана посетили су још једну православну богомољу – цркву Светих апостола Петра и Павла у Глоговцу, подигнуту 1921. године. Глоговац је и родно место Јанка Веселиновића, а излетници су прошетали и до оближњег гробља, на коме се налази надгробни споменик познатог српског приповедача и романописца из XIX века.

Главна атракција суботњег итинерера била је, међутим, аутентична мачванска свадба, организована у етноселу „Совљак“. Била је то прилика за домаће путнике намернике да се подсете традиционалних обичаја везаних за свадбено весеље. Била је то прилика и за госте из Индонезије, које је НУСАНТАРА ове суботе повела са собом на излет, да упознају традицију толико различиту од свадбених ритуала у Индонезији. Видели су, тако, полазак фијакера и сватова са хиподрома у Богатићу, хајдучку бусију у Совљаку, свадбено коло код „Девине кафане“ у Црној Бари, а чули су, између осталог, и тзв. певање „из баса“, типично за Мачву.

У дворишту етносела „Совљак“, где је и уприличено традиционално свадбено весеље, испод најстарије липе у Србији, за коју се верује да има више од 220 лета, члановима Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА је уз звуке кола послужена домаћа штрудла. Туристичка организација Општине Богатић љубазно се постарала и за кетеринг којим су угошћени чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА и гости из Индонезије у оквиру традиционалне манифестације „Хајдучко вече“.

Туристичка посета општини Богатић завршена је присуствовањем такмичењу за харамбашу 2018. у Црној Бари. Део чланова Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА радије се, међутим, определио за обилазак Васиног шиба. Куриозитет Васиног шиба је, између осталог, и месно гробље – гробови датирају с краја XVII века, управо из времена сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем!

Истрајна у свом промотивном раду, НУСАНТАРА је и ове суботе поклонила производе индонежанске компаније „Индомие Фоодс“ свим својим домаћинима који су је угостили на њеном путу по Мачви.