Излет у Бранковину и Ваљево

Први од два заказана излета током јуна 2018. реализован је у недељу, 10. јуна – Друштво српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА путовало је овога пута у Бранковину и Ваљево.

У питомој Бранковини, постојбини знамените лозе Ненадовића, на „сат и по ода“ од Ваљева, како је говорио Прота Матеја, излетници су обишли ово село, познато још и као „село пуно историје“. Посетили су цркву у Бранковини, која представља светао пример народне упорности – Турци су је, наиме, седам пута рушили и палили и седам пута је обнављана. Црква светих арханђела, завршена 1830., задужбина је Проте Матеје. Неимари су Алекса и Ђура Гођевци.

Садржи богату и вредну збирку црквених предмета, реликвија, теолошких радова и историјских докумената из XVIII и XIX века, у шта су се посетиоци лично уверили.

На црквеном гробљу, тик уз цркву, налази се око 20 гробова и надгробних споменикаиз XIX и XX века, које су излетници такође посетили.

Многи чланови јуначке лозе Ненадовић сахрањени суовде. Нимало изненађујуће – кад се говори о Бранковини, мисли се на Ненадовиће.

Бранковина је јединствена културно-историјска целина, природом обликована и мостом подељена на две области. У јединственом окружењу, крцатом историјским и културним наслеђем, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА обишли су вајат породице Ненадовић, стару судницу, као и стару школу из 1838. – прву јавну школу саграђену у Бранковини после султановог хатишерифа из 1830. Стара школа зове се и Попова кућа, јер је подигнута заслугом Проте Матеје Ненадовића. Данас представља музеј о развоју школства тог времена.

Нова школска зграда, у којој је „учила буквар“ највећа српска песникиња Десанка Максимовић, подигнута је 1894. и обновљена 1985. У Десанкиној или Новој школи НУСАНТАРА је видела сталну изложбу посвећену животу и делу песникиње: њене личне предмете, накит, омиљене књиге… Обилазак је праћен аудио-снимком на коме сама Десанка чита своје стихове и казује искуства из властитог живота.

НУСАНТАРА је у Бранковини посетила и њен гроб – Десанка је, по сопственој жељи, сахрањена у зеленилу Бранковине, уз свог супруга Сергија Сластикова Калужанина.

Пут је из Бранковине водио у Кличевац, северно предграђе Ваљева, где су чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА обишли Кулу Ненадовића. У унутрашњости Куле био им је приказан промотивни филм о историји грађевине коју је 1813. подигао војвода Јаков Ненадовић, млађи брат обор кнеза Алексе Ненадовића. Данас је то културно-историјски споменик под заштитом државе са сталном музејском поставком и један је од симбола града Ваљева.

У Ваљеву је НУСАНТАРА посетилаи Народни музеј Ваљево и Муселимов конак – најстарију сачувану зграду у Ваљеву, подигнуту у XVIII веку. Муселимов конак на злу је гласу још откако је саграђен због подрума у коме се налазила тамница – ту су јануара 1804. били заточени ваљевски обор кнезови Алекса Ненадовићи Илија Бирчанин. Чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА имали су прилике да бар на тренутак осете атмосферу османлијске тамнице и подсете се имена и лика првих жртава „Српске револуције“ –догађај у историји познаткао „Сеча кнезова“ био је непосредни повод за избијање Првог српског устанка.

После паузе за ручак, коју су недељни излетници провели по свом избору, пут је из Ваљева водио у манастир Ћелије, посвећен Сабору Светог Архангела Михаила. По предању задужбина краља Драгутина, Ћелије су познате и као место на коме је од 1948. до краја свог земаљског живота 1979. године живео отац Ава Јустин као свештено служитељ и духовник. Манастир је на гласу и по гробу Илије Бирчанина, знаменитог кнеза ваљевског краја, чије је обезглављено тело сахрањено далеке 1804. године, одмах по погубљењу, северно од олтара цркве.

Излетницима је такође остављен избор да недељно послеподне проведу или у манастиру Ћелије, или у оближњем етно селу „Скок по скок“.

Постаје већ традиција да писац ових редова одржи предавање за чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА о неком од места или знаменитости које НУСАНТАРА обилази свакогамесеца. Тема је овога пута била „династија без круне“ –династија Ненадовић.