Излет у Бач

Михољско лето октобра 2017. НУСАНТАРА је искористила за обилазак јужне Бачке – у недељу, 15. октобра, Друштво српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА ишло је на излет у Бач, Дероње и Оџаке.

У првој престоници Бачке, по којој је читава ова област између Тисе и Дунава и добила име, НУСАНТАРА је најпре обишла фрањевачки самостан. У „Црној цркви“ из 1169. године, некада темпларској цркви, а сада фрањевачком самостану, који се последњих месеци реновира средствима Европске уније, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА имали су прилике да виде михраб из времена када је богомоља била претворена у џамију. Црква коју је још Евлија Челебија описао у својим путописима иако, по речима оца Јосипа Шпрехера, доста нетачно, дичи се и пнеуматским оргуљама, које су и дан-данас најјаче у Војводини, као и библиотеком са преко 5.000 наслова, од којих многи датирају још из XV века.

Осим фрањевачког самостана, на чијем је месту, претпоставља се, била установљена прва болница у Панонији, Бач има и чувену тврђаву из XИВ века која је за многе чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА била право откровење. Подигао ју је угарски краљ Карло Роберт да би спречио притиске српског царства на јужну границу Угарске. Рупе и отворе на масивним зидинама Бачке тврђаве, које су чланови Друштва НУСАНТАРА видели и фотографисали ове недеље, дело су Аустроугара који су топовском ђулади покушавали да из утврђења истерају побуњенике током Ракоцијеве буне (1701-1708). Тврђава је после минирања 1704. године напуштена, јер више није била у стању никога да одбрани. Представља споменик културе од изузетног значаја у Републици Србији.

Излет је настављен посетом манастиру Бођани, једном од три православна манастира у Бачкој; Бођани су исто тако један од најлепше уређених српских манастира – сâм врт садржи више од 130 врста најразличитијег растиња. Поред живописа Христофора Жефаровића, „општег илирско-српског зографа“, из 1737. године, у задужбини трговца Богдана, Србина из Далмације, завршеној 1478. године, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА открили су и три специфичности фрескописања које разликују овај манастир од осталих православних светиња у Србији. На једној је фресци из Бођана први пут у српском сликарству представљена перспектива. Фреске су специфичне и по томе што су рађене уљаним бојама на сувом, не на влажном малтеру, како се вековима пре тога радило у фрескописању. Јединствен је и лук са фрескама које представљају библијске сцене од стварања света до изгона из раја.

НУСАНТАРА је ове недеље обишла и етнокућу господина Бранислава Васића у селу Дероње, у општини Оџаци. Господин Васић производи органску храну и самостално обрађује своје имање од 18 хектара, на коме је подигао и две ветрењаче помоћу којих се снабдева водом. Поред воћњака са разним културама, власник етнокуће поседује и виноград са старим, некада гајеним, сортама. Атракцију газдинства у Дероњама представља и колекција од 7 или 8 старих трактора (олдтајмера) – неки од чланова Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА први пут су у Дероњама сазнали да је компанија „Порсцхе“ икада производила и тракторе!

Током ручка у оџачком ресторану „Лазар“, чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА забављали су дероњски тамбураши – синови и унуци музичара који су својевремено наступали у антологијским филмовима југословенске кинематографије „Скупљачи перја“ и „Биће скоро пропаст света“. Посебна атракција њиховог недељног наступа било је свирање на једној жици музичке „банде“ породице Јовановић из Дероња.

НУСАНТАРА је свој недељни излет по јужној Бачкој завршила дегустирањем званично најбољег сладоледа на свету – права адреса за најквалитетнији домаћи сладолед јесте посластичарница „Гранд“ у Оџацима. Власник посластичарнице „Гранд“, господин Ћуфли Минири, потомак је породице Египћана која већ 800 година живи у Србији и носилац је златних медаља за квалитет за 2010. и 2011. годину.