Излет у Темишвар

У недељу, 1. октобра 2017., Друштво српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА прелазило је државну границу са Румунијом – зацртани циљ била је посета Темишвару. Иако обилазак Темишвара није могао проћи без разгледања знаменитости које град нуди, тежиште недељног одласка у Румунију било је на званичним посетама – два кључна сусрета обележила су излет октобра 2017.

Др Владан Тадић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару, званично је примио представницу Друштва НУСАНТАРА у згради Генералног конзулата. Господина генералног конзула занимале су нарочито активности Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА. Сада су и само Друштво и рад Друштва познати господину Тадићу. Контакт је успостављен, те се убудуће може размишљати и о могућим видовима сарадње.

Прилика је искоришћена и да се др Тадићу изрази захвалност на интервенцији – његовим посредовањем делегација Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА била је поштеђена вишечасовног задржавања на граничном прелазу са Румунијом. Заслуга је господина генералног конзула Србије што је НУСАНТАРА у Темишвар стигла брзо; на располагању је, самим тим, остало више времена и за другу званичну посету – посету дому Епархије темишварске. Његово преосвештенство господин Лукијан, епископ будимски и администратор Епархије темишварске, дао је благослов за посету и отворио врата своје епископске резиденције за чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА. Крајње је неуобичајено и дешава се изванредно ретко да се Епархијски дом отвара за посетиоце, поготово за световна лица. НУСАНТАРА је и овде добила специјални третман.

Осим нарочите прилике да домаћин групи буде Његово преосвештенство лично, у седишту Епархије темишварске чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА сачекало је још једно пријатно изненађење – ерудиција др Саше Јашина, који је детаљно и темељно упознао групу са културно-историјским вредностима својственим религијском животу Срба у Румунији. Чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА имали су ретку прилику да се диве како културно-историјском богатству ентеријера, библиотеке, изложбених салона, тако и посебним иконама и другим верским и уметничким експонатима којима обилује дом Епархије темишварске.

Уследио је обилазак три главна градска трга, Трга Победе, Трга Слободе и Трга Уједињења, најживописнијег трга у Темишвару. Оно највредније од знаменитости које нуди Темишвар сконцентрисано је на набројаним трговима. На Тргу Уједињења, у близини дома Епархије темишварске, налази се и ресторан “Карађорђе”. Чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА имали су прилике да се освеже и ручају у српском ресторану усред највећег града у западној Румунији. Излет је завршен предахом и куповином у тржном центру „Iulius Mall“, једном од највећих у овом делу Европе.
Биљана Ђорђевић

Чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА, почетком октобра месеца, посетили су град Темишвар, који са више од 400.000 становника, слови за највећи град Баната и четврти град по величини у суседној Румунији. Иако кроз град протиче само река Бегеј, Темишвар дугује име реци Тамишу. Разлог овоме је повезаност и испреплетаност токова ове две реке у прошлости на подручју града. Каснијом канализацијом и обалоутврдом њихови токови су добили другачије правце. Занимљиво је да је Темишвар један од румунских градова који су најудаљенији од престонице Букурешта, док је са друге стране град много ближи Београду (155 км). Темишвар је познат и као културни, образовни и трговачки центар западне Румуније и највећи културно-историјски центар Срба у овој земљи. Највише српског живља окупљено је управо у овом граду, где иначе постоје многе културне установе које их зближавају. У Темишвару се налази седиште Епархије темишварске Српске православне цркве, као и Савеза Срба у Румунији, а овде се издаје и српски недељник „Наша реч“. Темишвар је познат и као „Мали Беч“, јер је град веома дуго био под Хабзбурговцима и његово средиште својом архитектуром и амбијентима подсећа на стари део Беча. Први је европски град који је добио електрично осветљење, а постоје тврдње да је неке од зграда и један моста преко Бегеја, пројектовао чувени Густав Ajфел. У новијој историји познат је као град у коме је почео устанак, који је довео до слома режима диктатора Николае Чаушескуа.

Некада, био је иза „Гвоздене завесе“ а данас, 28. година касније, модеран град. Старо језгро Темишвара обликовано је током 17. и 18. века под утицајима који су зрачили из средишта Аустро-угарске, Беча и Пеште. Оно је саставло2;ено из четврти са неколико историјских тргова и променада. Старо градско језгро је данас веома жив део града са бројним баровима, клубовима и гостионицама. Нарочито су популарна места окупло2;ања на старом барокном тргу. Чланови Друштва НУСАНТАРА, које осим Београђана и Панчеваца, окупља и чланове индонежанске дипломатске заједнице, имали су прилику да обиђу знаменитости Темишвара и да обогате своја сазнања о овом љупком граду. Уследило је разгледање Трга победе (Пиаţа Вицториеи), на којем се са једне стране налази здање Опере и националног театра, саграђеног 1872. године.

Аутори овог здања су били архитекти Феллнер и Хелмер, чији је пројектни атеље из Беча, пројектовао више од 40. позоришних здања широм Аустро-угарске и Европе. Нека од њих су и данас у функцији. На другој страни трга налази се велелепна Саборна (румунска) црква Банатске митрополије. У средини трга, налази се парковна површина, украшена разнобојним цвећем, алејама и клупама. У њему се на стубу високом пет метара, налази статуа вучице која доји Ромула и Рема, поклона града Рима из 1926. године, те фонтана у облику звезде петокраке, са рибама из чијих уста шикљају млазеви воде. Трг оивичују репрезентативна здања саграђена између 1910. и 1914. године, у стилу барокне-бечке сецесије и румунског нео- Брâнцовеану-стила. Аутор већине тих здања био је архитекта Лáсзлó Сзéкелy. Ту се налазе бројне продавнице, кафеи и летње баште у којима гости радо седе са намером „да би видели и били виђени“. У време нашег боравка у Темишвару, на Тргу победе, одвијала се смотра лимених дувачких оркестара. Музичари у различитим румунским народним ношњама, ходали су око трга у ритму који су диктирали бубњеви и добоши. Понешена ритмом, група је стигла до Трга слободе (Пиаţа Либертăţии) којим неприкосновено владају голубови. На тргу се налази стара градска већница, саграђена у периоду од 1731-1734 године, као стилска мешавина барока и ренесансе, на основу идеје италијанског арехитекте Пиетра дел Бонза. Испред репрезентативног здања, налази се статуа светог Непомука и Марије, а нешто даље и биста Децебала, последњег дачког краља. На тргу се налази и неколико војних установа. Испред једне од њих, налазе се две старе смреке, које су засађене 1923. године у знак сећања на оснивање велике Румуније (1921-1947).

Трг уједињења (Пиаţа Унирии) најстарији је трг у Темишвару и најпрометнија туристичка дестинација. Налази се у старом језгру Цетате, односно некадашње тврђаве, од које је данас могуће недалеко од трга, видети само преостали део Бастиона Марије Терезије. Трг је окружен репрезентативним здањима и црквама, обојеним углавном пастелним бојама, изграђеним претежно током 18. и 19 века, у барокном стилу. На центру трга налази се Стуб куге и артешки бунар дубок 400. метара који садржи сумпорну термалну воду. Тргом са једне стране, доминира римокатоличка катедрала Светог Ђорђа грађена између 1736. и 1774. године по замисли архитекте Јосепх Емануел Фисцхер вон Ерлацх-а. Са друге стране тргом доминира Саборна српска православна црква са зградом Викаријата Епархије Темишварске Српске православне цркве и старим седиштем Савеза Срба Румуније. Уз посебан благослав, епископ будимски и администратор темишварски, господин Лукијан, отворио је врата своје епархијске резиденције и музеја епархије темишварске за чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА, који су имали јединствену прилику да се упознају са богатим културно-историјским животом Срба у Румунији, као и вредним експонатима, библиотеком и древним иконама, које се брижно чувају у епархијској резиденцији. Др Саша Јасин био је више него надахнути водич, и пленио је пажњу чланова Друштва, интересантним причамна о Србима из Баната.

На тргу се налази и Барокна палата (некадашње седиште Српске Војводине) и Саборна црква српске православне цркве, саграђене 1748. године, у којој се налази вредни иконостас, дело Константина Данила и мајстора Михаила Јанића из Арада. Трг уједињења у Темишвару у прошлости познат као Главни трг, има велики значај за Српску националну мањину која живи у Румунији, као и у самом граду. Зато не без разлога, трг називају још и старим српским језгром, док локални Срби, овај део града називају Темишвар град. Данас је Трг Уједињења окружен многим ресторанима, кафеима и летњим баштама. За посебне прилике, какви су живи концерти, разне градске и државне прославе и сличне манифестације, поставља се бина и изводе пригодни програми. За крај боравка у Темишвару преостало је још времена за индивидуалну шетњу по граду и шопинг у „Иулиус Малл-у“, једном од највећих тржних центара у Румунији и овом делу Европе. Излет је реализован уз помоћ и подршку Генералног конзулата Републике Србије у Темишвару и Генералног конзула, господина Владана Тадића, са сарадницима.
Соња Лапатанов