Излет у Ресавски крај

У недељу, 3. септембра НУСАНТАРА је обилазила централну Србију – одабрана дестинација овог месеца био је Деспотовац са околином.

За чланове Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА најпре је уприличена срдачна добродошлица у Народној библиотеци “Ресавска школа” у Деспотовцу, која је обухватила и кратку презентацију овог дела Шумадије и Поморавља. Гости су од љубазних домаћина из Удружења грађана „Бела црква Бељајка“ упознати са најзначајнијим занимљивостима и културним манифестацијама које стоје на располагању посетиоцима које пут нанесе у овај крај – неке од њих ће нешто касније тога дана и обићи и лично упознати.

После краће шетње градским улицама Деспотовца, НУСАНТАРА је у ресторану „ТСЛ“ обезбедила бесплатан доручак за своје чланове и пријатеље – тиме им се указала могућност да пробају, између осталог, и на лицу места припремљени качамак. За неке од путника била је то и прилика да науче како се справља качамак у духу традиције ресавског краја.

Најатрактивнија тачка септембарског излета била је посета манастиру Манасија, једном од најзначајнијих сакралних споменика српске средњовековне историје. Манастир је самим почетком XВ века подигао деспот Стефан Лазаревић као своју задужбину; вековима је био средиште тзв. „Ресавске преписивачке школе“, чијем се раду дугују небројени преписи и преводи. Осим моштију последњег Лазаревића на престолу Србије, благо Манасије чине и баснословно вредне фреске, црвено-бели мермер који се може видети само овде у манастиру, као и посебна нијанса плаве боје позната као „византијско плава“. Нико ни данас не зна како се добија „византијско плава“ – једина два места на свету где ју је уопште могуће видети јесу Манасија и један манастир у Јерменији.

После обиласка Манасије, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА запутили су се у Ресавску пећину. На константних 7°Ц у унутрашњости пећине, чланови НУСАНТАРЕ препешачили су оних 800 метара стазе, колико је посетиоцима дозвољено да пређу од укупне дужине од 4.5 км путева кроз шпиљу. „Дворана сраслих стубова“ или „Колонада“, „Дворана кошница“, „Предворје историје“, трећа дворана у којој су пронађени алат и огњиште прачовека, „Кристална дворана“, „Концертна или Централна дворана“, „Бобанова дворана“, „Корални канал“, „Блатна дворана“… Чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА откривали су једну за другом свих осам дворана пећине која спада у ред најстаријих шпиља на планети Земљи. Ресавска пећина формирана је током тзв. „Доба креде“, што значи да је стара око 80 милиона година!

План је пута потом предвиђао обилазак Споменика природе Лисине. Посебна атракција хидрокомплекса Лисине јесте водопад Велики бук, значајан по томе што представља један од најважнијих акумулативних бигрених водопада у Србији.

Члановима Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА указала се ове недеље и прилика да открију широј јавности недовољно познати деспотовачки „Парк макета“, јединствену туристичку атракцију какве нема у другим деловима Србије, а дело је домишљатости и предузимљивости рудара Миленка Илића. „Парк минијатура“ представља 13. музеј таквог садржаја у Европи и 47. у свету, а отворен је за посетиоце од 2009. године. На 30.000 м² простиру се макете – савршене копије српских манастира и цркава, као и једне руске цркве. Све су умањене 17 пута у односу на објекте у стварној величини, све су освештане и све су израђене од сипорекса, лаког грађевинског материјала.

Излет првог септембарског викенда реализован је уз свесрдну подршку Туристичке организације општине Деспотовац, као и Удружења „Бела црква Бељајка“, на чему им чланови Друштва НУСАНТАРА срдачно захваљују.