Излет у Мачву и Семберију

И јун 2017. обележило је дружење чланова Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА на излету – изабране дестинације овога месеца биле су Мачва и Семберија.

Прва тачка јунског путешествија био је атеље-викендица Милића од Мачве на уметниковом имању у Белотићу, његовом родном месту. НУСАНТАРА је чула причу о настанку и раду Мачванске уметничке школе, разгледала Радован-кулу, названу по уметниковом оцу, и нарочито „Прву зидану у свету лајаоницу из 1967.“, куриозитет овог уметничког комплекса.

Из Белотића пут је даље водио у Етно парк „Совљак“, јединствени амбијентални комплекс у Богатићу, где су љубазни домаћини за излетнике припремили богато послужење; чланови Друштва дегустирали су мачванске листиће, које су специјално за њих припремили ученици Мачванске средње школе – смер кувар, са професором Албертом Панићем на челу.

Посебан третман и богата закуска заслуга су господина Владана Попадића, директора Туристичке организације општине Богатић. Члановима Друштва српско-индонежанског пријатељства уручени су туристички проспекти и материјали, као и све потребне информације о туристичкој понуди краја.

Испод најстарије липе у Србији, од добрих 220 лета, НУСАНТАРА је упозната са радом Етно парка и тзв. „осечанским типом градње“, а господин Драгомир Нинковић Мамара шаљиво је дочарао начин живота и обичаје мачванског села XIX века. Боравак у „Совљаку“ исто времено је био и згодна прилика да се од господина Драгољуба Пузића, локалног историчара, научи нешто о менталитету Мачвана, историји и традицији овога краја, као и о најновијим археолошким ископавањима у Подрињу.

После преласка граничног прелаза Бадовинци, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства обрелису се у Бијељини, срцу Семберије и другом граду у Босни. Осим што је причао како о историји, даљој и ближој, тако и о актуелним приликама у граду, господин Владимир Софренић, водич из Туристичке организације Бијељина, провео је излетнике по Градском парку, старом 105 година, главном градском тргу, на коме се налази реплика споменика краљу Петру I Ослободиоцу, уметничка галерија, Центар за културу, зграда Скупштине општине и знаменитије грађевине ужег градског језгра.

У Бијељини је НУСАНТАРА посетила и црквени комплекс који представља личну задужбину Василија Качавенде, некадашњег епископа зворничко-тузланског. Комплекс је посвећен светој Петки и обухвата српску, руску и грчку цркву са конацима.

Излет је завршен кратким боравком у етноселу „Станишићи“, које је од отварања ресторана „Коноба Станишић“ у децембру 2003. до данас претрпело значајне трансформације, и са два изграђена хотела, манастиром посвећеним Светом Николи Мирликијском, амфитеатром са 400 места, колибама, брвнарама, кућама од дрвета, млином, воденицом, вештачким језером, на 2.5 хектара семберијске равнице, колико тренутно запрема, постало један од незаобилазних туристичких брендова читаве Семберије.

У духу дугогодишње сарадње са компанијом „ИндоФоод“, НУСАНТАРА је те недеље поклонила свимсвојим домаћинима индонежанске нудле, чиме је потврдила свој статус најбољег промотера индонежанске хранекоја се произведе на територији Србије.