Излет у Тител

За мај 2017. НУСАНТАРА је одабрала излет у Тител – крај Србије у који досад није одлазила.

Излет је ове недеље, 21. маја, започео посетом Специјалном резервату природе „Тителски брег“. Куриозитет овде јесте чињеница да се резерват налази тако близу града; куриозитет је био и сазнање да на територији Титела постоји чак 315 археолошких локалитета. Чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА видели су и остатке манастира августинског редаиз XI века, у коме је Емир Кустурица 1988. године снимаосвој филм „Дом за вешање“. Са Видиковца резервата, названог Калварија, пуца поглед на ушће Бегеја у Тису.

Излет је подразумевао и обилазак града, као и посету галерији “Стојан Трумић”. У галерији је могуће видет и већину од укупно 640 радова које је Стојан Трумић завештао граду Тителу. Шетња тителским улицама дочарала је члановима Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА како изгледа недељно поподне у граду, а показала је и где се налази Техничка школа „Милева Марић“, названа по славној српској научници рођеној управо у Тителу, Народна библиотека „Стојан Трумић“, здање Скупштине општине, пред којим се још виде остаци римских саркофагаиз I века, који сведоче о великом значају, пре свег атрговинском, који је у време Рима имало ово данас мало место од једва 5.000 становника. Три римска саркофага, колико преостаје испред зграде Скупштине општине, међу Титељанима су позната као „Стевине каменчине“, назване тако по господину Стевану Гечевском, до јучерашњем директору Специјалног резервата природе „Тителски брег“, који је те недеље био домаћин и туристички водич члановима Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА.

Тросатно крстарење Тисом завршено је ручком у ресторанухотела „Тител“, уз тамбураше, амбијент и провод типичан за Војводину.

Ове недеље НУСАНТАРА је обишла и оближњи манастир Ковиљ, манастир који је, по предању, основао Свети Сава. Уз Високе Дечане, најбројнији је мушки манастир у Србији – сада броји 20 монаха и искушеника. Осим иконостаса у ренесансном стилу, који свакако не представља православни стил иконописања, чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА могли су у великој цркви да се диве и богатим фрескама у византијском стилу. Куриозитет у раду манастира Ковиљ је и рад на рехабилитацији наркомана, са чим се НУСАНТАРА упознала ове недеље.