Излет у Зрењанин и Царску бару

У недељу, 23. априла ове године, Друштво српско-индонежанског пријатељства НУСАНТАРА обилазило је средњи Банат; овонедељно је путовање, стога, започело посетом Зрењанину, средишту Средњо-банатског управног округа.

У некадашњем Великом Бечкереку чланови Друштва посетили су најпре Градску кућу у бившој Жупанијској згради, данас седишту градоначелника, потом свечану Барокну салу и градску башту. Следила је посета „Народном музеју Зрењанин“, смештеном у згради бивше Палате финансија, и разгледање његовог богатог фундуса који сведочи о различитим раздобљима, стиловима и модама који су се смењивали на овом простору.

Током шетње главном улицом, названом по краљу Петру И Карађорђевићу Ослободиоцу, чији споменик краси Трг слободе, главни градски трг, чланови Друштва видели су где се налази Народно позориште „Тоша Јовановић“, најстарије позориште у Србији, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, градска катедрала. Куриозитет који нам је показао господин Војислав Цвејић, наш водич кроз Зрењанин током овог обиласка, јесте и једини „кибиц-фенстер“ у Зрењанину, један од свега неколико колико их још преостаје у Војводини. Град се дичи и једном од само три зграде чија је фасада урађена у стилу дворца Алхамбра у Гранади – осим Зрењанина, такву имају још само Брисел и Њу Џерзи.

Велики, и некад индустријски, град данас покушава да поврати стари сјај и некадашњи стандард. Проћи поред зграде Робне куће „Београд“, посетити фабрику пива, коју је саградио још Лазар Дунђерски, а која је 1958. године претворена у „Зрењанинску индустрију пива“, ручати у Пивници „Четир’ коња дебела“ и у Вариони обићи постројења, недавно оспособљена за производњу сладовине, у склопу Музеја пива, значило је уверити се у привредну важност коју је овај град некад имао. Значило је истовремено добити из прве руке и упечатљиве лекције из неолибералне економије.

Зграда у којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији 1918. године атракција је посебне врсте. Мало коме је позната и сама зграда и значај који има, али чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства упознали су се ове недеље и са овим важним делом српске историје. Здање је смештено у дворишту православне цркве Успења пресвете Богородице.

Једнодневни излет ове недеље завршен је вожњом бродом по Царској бари, „Амазонији у срцу Баната“, резервату под заштитом УНЕСЦО-а. Крстарење, а потом и боравак на видиковцу, били су прилика да чланови Друштва НУСАНТАРА науче много о самом екосистему лично од господина Миливоја Путића Путе, директора за туризам Царске баре, као и о процесу сукцесије који ће Царску бару кроз одређени број година претворити најпре у мочвару, а онда неповратно и у ливаду. Научили су и да лов и риболов у резервату доноси несрећу и да животиње треба оставити на миру.
И у миру!