Уметничка организација 80/10 изБеограда у партнерству са креативним
веб порталом
Grafis Masa Kini
из Индонезије позвала је индонежанске визуелне уметнике – графичке
дизајнере, фотографе и илустраторе – да представе своје радове којима
ће показат и нову и младу креативну сцену Индонезије.
Управо селекцијом радова као резултат добре сарадње настала је ова
изложба, која је свечано представљена у Установи културе „Пароброд”,
22. септембра 2014. године. Поставку „Атмосфера”, изложбу радова
младих индонежанских уметника, свечано је отворио Њ. Е. Семуел Самсон,
амбасадор Индонезије у Србији.
Отварајући изложбу, амбасадор је нагласио да је ово прва велика
изложба младих уметника из његове земље у Београду. Такође, велико
задовољство причиња вашто је аутор изложбе и кустос Сара Бркић, која
је била стипендиста Darmasiswa програма Владе Републике Индонезије.
На изложби су представљени Катрин Сусило, дигитална фотографија, Харис
Мустафа, графички дизајн и илустрација, Инес Арyанипутри, графички
дизајн, типографија и брендинг, Октодија Мардоко-Белантара, студио
анимација и дизајн, Они Ренанталисе, илустрација и дизајн, и Реге
Индрастудијанто, графички дизајн и илустрације, који је присуствовао
отварању поставке.
Циљ изложбе је да се Индонезија представи као занимљива земља у свим
сферама, показујући да ни мало не заостаје од европских трендова у
графичком дизајну, фотографији и илустрацији. Поставка је тематски
веома широка и открива све оно чиме се уметник тренутно бави. Тако
млади ствараоци износе културне, социолошке, верске моменте, али и
откривају појединачне снове који могу бити критичан одраз свакодневних
ситуација.
Кустос изложбе Сара Бркић, која је и члан Друштва
српско-индонежанскног пријатељства „Нусантара“ поставља питање каква
је тренутна атмосфера у Индонезији данас и да ли се битно разликује од
оне у Европи? Да ли се дизајн може посматрати као начин комуникације
који обликује стварност или бар предвиђа нову атмосферу. Изложбом ових
радова преиспитује се какав је дијалог уметника Индонезије са
сопственом културом и на који начин они у свом раду прилагођавају
идеје културног наслеђа.
Поводоми зложбе, Милена Драгићевић-Шешић, шеф УНЕСКО катедре за
менаџмент у култури и културну политику на Универзитету уметности у
Београду, преиспитиваће колико су у глобалном свету далеко уметничке
сцене Србије и Индонезијеи да ли нас сећање на период заједничких
геополитичких нада – на период несврставања и сна о мултиполарном
свету у време хладног рата – може поново везати. Овакве изложбе
отварају простор за нова размишљања и откривање света онаквог какав је
он заиста, ван устаљене слике коју нам пружају глобални медији и
популарна култура.
Изложбу су подржали амбасада Републике Индонезије у Београду, Устанува
кутлуре „Пароброд“ и Друштво српско-индонежанског пријатељства
„Нусантара”. У музичком програму нао тварању учествовао је бенд
Халфтонес на челуса Сузаном Сумрах, уметницом српско-индонежанског
порекла. Поставка је билао творена до 29. септембра.
