Промоција зборника докумената Југославија – Индонезија 1945-1967. истраживања и документи

У присуству бројних гостију, представника дипломатског кора у Републици Србији, представника научног и културног живота, великог броја чланова и пријатеља Друштва српско-индонежанског пријатељствља „Нусантара“, у Архиву Југославије је, 19. септембра 2014, свечано промовисан Зборник докумената Југославија – Ииндонезија 1945 – 1967. истраживања и документи.

Присутне су најпрепоздравили Иван Тасовац, министар културе и информисања у Влади Републике Србијеи Миладин Милошевић, в.д. директора Архива Југославије, а затимсу о зборнику говорили: Њ. Е. Самуел Самсон, амбасадор Републике Индонезије у РепублициСрбији, Њ. Е. Милисав Паић, амбасадор, као представник Министарства спољних послова Републике Србије, др Александар Раковић из Института за новију историју Србије и председник Друштва српско-индонежанског пријатељства Нусантара, као и проф. др Љубодраг Димић, дописни члан САНУ.

Истакнуто је да ова публикација осветљава развитак југословенско-индонежанских односа, почев од првог југословенског дипломатског документа о Индонезији (1947), преко посета председника Индонезије Ахмеда Сукарна Југославији 1956, 1958, 1960,1961, 1963, 1964. и посета председника Југославије Јосипа Броза Тита Индонезији 1958, до првог контакта председника Сухарта с председником Титом (1967). Међусобне посете и разговори допринели су учвршћивању међусобних односа и сарадње у политичкој, дипломатској, економској и другим сферама, приближавању ставова о појединим важним питањима билатералних, али и међународних односа, а о томе, на посебан начин, сведоче личне поруке које су размењивали председници две државе.

Иван Тасовац, министар културе и информисања у Влади Републике Србије изјавио је да се много шта променило у Србији и Индонезији протеклих деценија, али су међусобно разумевање и поштовање остали трајне вредности у односима између две државеи да глобализација свих делатности указује како међусобне везе поново могу бити знатно интензивније и садржајније, а у култури и брже оствариве.

Тасовац је указао да је идеја која је пре 60 година зближила Југославију и Индонезију, била Покрет несврстаних, жеља за успостављањем уравнотеженијег система међународних политичких односа у којима би било местаи за глас земаља које нису међу највећ и маили најбогатијима.

По министру значајан догађај, објављивање књиге „Југославија – Индонезија 1945-1967“ показујебарем три ствари:
– да је могућеуспоставитисадржајнуиобостранозначајнукултурнусарадњуизмеђудвегеографскидалекеземље;
– да системски рад институцијакултуредајеувекквалитетнерезултате,
– да се крозпоштовањепозитивнихисторијскихтековинаотварајумогућности за унапређењеактуелнемеђудржавнесарадњеи у многимдругимобластима.

Тасовац је изразио наду да ће овај пример добре праксе у области архивске институционалне сарадње бити подстрек и другим домаћим институцијама да индонежанску културу приближе Србији, али и да српска култура буде видљивија у тој земљи.

Амбасадор Републике Индинезије у Србији Семуел Самон указао је да је књига са више од 500 страна, плод напора три аутора за две и по годинерада. Као значајне делове Самсон је издвојио чланак у београдском дневномлисту „Политика“ од 15. новембра 1945, о сукобима Индонежанаса Холанђанима и Британцима, у коме пише да је Индонезија земља „огромног природног богатства“ и да се према тамошњем ослободилачком покрету гаје „симпатије међу осталим колонизованим нацијама и народима југоисточне Азије“.

Непуних пет година касније, 1. фебруара 1950. потпредседник Југославије Едвард Кардељ је послао телеграм потпредседнику Индонезије Мухамеду Хати у којем се наводи да је Југославија признала Индонезију као независну и суверену државу и предложио успостављање дипломатских односа између две државе.

После тога , 24. августа 1954. југословенска амбасада у Рангуну је послала дипломатску ноту индонежанској амбасади у главном граду Мјанмара (ондашње Бурме), поводом успостављања дипломатских односа и размене дипломатског представника са Индонезијом. Одговор на предлог је стигао 14. октобра 1954, да је индонежанска влада донела одлуку у вези са датимп итањем. Званичним саопштењем 4. новембра 1954. у Београдуи у Џакарти, успостављни су дипломатски односи између Индонезије и Србије, „чију 60. годишњицу обележавамо управо у 2014“, истакао је амбасадор Самсон.

„Цитираћу оно што је председник Сукарно рекао, да се ‘осећа као код своје куће у великој земљи Југославији’ што је и доказано са шест његових посета Југославији…. Зато нисам изненађен блискошћу њих двојице, као што смо то могли видетии у међусобним поздравима са „Драги мојп ријатељу Тито“ и „Драги пријатељу Карно“, навео је амбасадор.

Самсон је указаои да је пријатељство развијано током многих година, и током вођства председника Сухарта, који је послао Мухамеда Јусуфа 7. октобра 1967, да пренесе поруку председнику Титу да Индонезија одржава своју путању унутар Покрета несврстаних.

По амбасадору, ова књига такође садржи веома важне и нформацијеи референце за сваког дипломату, као и за друге званичнике и научнике који су заинтересовани да стекну нова знања, не само о дугом изузетном пријатељству између Југославије и Индонезије у датом периоду, већи о таквим везама које могу оживети билатералне и мултилатералне односе међу осталим државама.

Ауторису у предговор Зборнику закључили како је много тога измеђ удржавних односа Југославије и Индонезије предато забораву. „То је историја, искуство које вредипоново преиспитати. Сматрамо да је то начин да се досегне до сигурног темеља и инструктивних путоказа који ‘отварају перспективе’ сарадње наших земаља у будућности“.

Зборник је заједнички пројекат Архива Југославије, Архива Министарства спољних послова Републике Србије, Амбасаде Републике Индонезије у Републици Србији и Националног архива Републике Индонезије, а приредилису га проф. др Љубодраг Димић, др Александар Раковићи, Миладин Милошевић. Предговор и уводну студију Југославија и Индонезија, Тито и Сукарно 1945-1967 – прилог историји несврстаности написали су ЉубодрагДимић, Александар Раковићи, Миладин Милошевић.

Публиковано је 227 докумената из архивске грађе Архива Југославије (фонд АЈ-837 Кабинет председника Републике), архивске грађе Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије (МСП РС, ДА), друге документације, штампе, стране и домаће научне литературе. Књигу допуњују одабрани текстови дневноглиста „Политика“ о Индонезији од 1945. до 1947, затим кратке биографије важнијих личности Југославије и Индонезије и регистар личних имена.

Промоција Зборника је била и прилика да се чланови Друштва српско-индонежанског пријатељства „Нусантра“ званично опросте са амбасадором Самсоном, који се приближава окончању мандата у Србији. У знак пријатељске сарадње, током четворогодишњег службовања, др Александар Раковић председник Друштвапоклонио је амбасадору Самсону уметничку слику, рад једног од чланова Нусантаре, сликарке Љиљане Недељковић.