Туризам у Индонезији

Индонезија, највећа држава-архипелаг на свету, обдарена обиљем природних лепота, са вредном уметношћу, културом и изузетном кулинарском ризницом, постаје све омиљенија туристичка дестинација. Ни лоше стање међународне привреде, пре свега у Европи, не умањује интересовање туриста из света за одмор и уживање у земљи на Југоистоку Азије са преко 17.500 острва, више од 240 милиона житеља из неколико стотина етничких и лингвистичких група и шест званичних религија чији су преци насељавали Индонезију десетинама хиљада година уназад.

Индонезија очекује у 2013. години око девет милиона страних туриста. То је значајно повећање од 12,5 процената у односу на 8,04 милиона посетилаца из иностранства колико је регистровано током 2012, објављено је у Џакарти, главном граду Индонезије. Број домаћих путовања је повећан на 250 милиона.

Самопоуздање индонежанских туристичких посленика заснива се на чињеници да ће ове године на острву Бали бити одржан самит Азијско-Пацифичке економске заједнице (АПЕЦ) коме ће у десет других градова Индонезије претходити министарски састанци АПЕЦ, форума више од 20 земаља света. У Индонезији ће ове године, такође, бити одржан Министарски састанак Светске трговинске организације (СТО), а поред тога, Бали и Џакарта ће бити домаћини Избора за Мис света. Због тих догађаја се аеродроми на Балију и у Џакарти, као и низу других дестинација осавремењују и проширују, а многи приступни путеви граде.

Неке од ових информација могле су да се чују током манифестације „Дан Индонезије“ у Високој туристичкој школи (ВТШ) у Београду 24. априла.

Амбасадор Индонезији у Србији Самјуел Самсон је на представљању туристичких потенцијала те државе, између осталог, изразио наду да ће програми стипендија за студенте из обе земље омогућити узајамно упознавање националних култура и традиција. То ће водити још бољем разумевању два, мада удаљена, традиционално пријатељска народа, па тако и јачању међудржавних односа, поручио је амбасадор Самсон.

Претходно је у поздравном говору директор ВТШ професор др. Милан Скакун указао да су студенти те високошколске институције могли да се упознају са културама, традицијама, туристичком индустријом и привредним потенцијалима готово 600 милиона људи из држава чији су дипломати до сада учествовали у програму ове Школе „Амбасадор у гостима“.

У Инонезији је прошлогодишња бројка од 8,04 милиона страних посетилаца представљала раст од преко пет процената у поређењу са 2011. годином, што је разлог за задовољство Индонежанских званичника обзиром на просечан глобални туристички раст од око три до четири процента. Процењује се да је у 2012. прилив стане валуте у Индонезију премашио девет милијарди долара, што је повећање од преко шест процената у поређењу са претходном годином.

Данас је туризам у Индонезији на петом месту по заради стране валуте, после извоза нафте и гаса, угља, палминог уља и производа од гуме. Туризам је боље рангиран од производње и извоза одеће, електричних уређаја, текстилних и производа од папира.

Расте и број домаћих туриста који су, према проценама, током 2012. путовали по домовини за 3,81 одсто више у поређењу са претходном годином. Уколико се рачуна да сваки туриста потроши око 700.000 рупија (преко 70 долара) по путовању, укупна потрошња домаћих туриста током прошле године достигла је 171,5 милијарди рупија (17,67 милиона долара), повећање од 9,31 одсто у поређењу са 2011.

У Џакарти схватају да су поставили веома амбициозан циљ за повећаје броја долазака гостију из иностранства. Стога се Министарство туризма и креативне индустрије (МТЦЕ) неће само усредсредити на 16 нових дестинација, већ и на спровођење агресивне промоције на пет главних тржишта која су показала снажан раст током последњих неколико година – Народну Републику Кину, Сингапур, Малезију, Аустралију и Русију.

У 2013. ће се власти Индонезије усредсредити на развој конференцијског туризма (МИЦЕ), крстарења и јахтинг, здравствени и велнес туризам, унапређење кулинарства, те стварање погодности за спортове као што су голф, бициклизам, маратонске трке и роњење, навели су званичници у Џакарти. Рачуна се да је већ прошле године у Индонезији здравствени туризам привукао око два милиона страних посетилаца.

Повећање од преко 30 процената на годишњем нивоу забележено је код пристиглих бродова за крстарење и путника на њима. У МТЦЕ очекују да ове године у Индонезију пристане 308 луксузних пловила, а да број путника на њима порасте на 147.134.

„Као земља са пространим архипелагом, благословени смо мноштвом прелепих дестинација, од којих свака поседује јединствене атракције и културу која задовољавају потребе тржишта крстарења. Ми представљамо значајно тржиште за све врсте бродова, од велики бродова за крстарење до оних експедиционих, пошто имамо много тога да понудимо туристима“, изјавила је Ризки Хандајани, директор за МИЦЕ у МТЦЕ.

Хандајани је изјавила да се планира даља експанзија туризма повезаног са крстарењем у Индонезији пошто је током сајма Круз Шипинг Мајами (Цруисе Схиппинг Миами) 2013, много нових „играча“ показало интерес за посету овој држави у наредних година. Круз Шипинг Мајами је у последње три деценије највећа светска конференција и сајам купаца и продаваца у глобалној индустрији крстарења.

Очекује се да ће у 2014. у Индонезији пристати 320 бродова за крстарење са 200.000 путника. Беноа, лука на Балију и друге су проширене како би служиле за прихват већих бродова за крстарење.

Паралелно, неке индонежанске ваздухопловне компаније су набавиле флоте потпуно нових авиона који лете на удаљеније дестинације. Повезују се домаће мање познатије локације и нуде директне међународне везе, у највећој мери са НРК, осталим земљама Југоисточне Азије и Аустралијом. Национална авиокомпанија Гаруда планира директне летове из Џакарте за Лондон.

Очекује се, такође, да ће индонежанска средња класа која је у експанзији, све више путовати авионима. То ће, опет, створити већу потражњу за атрактивним локацијама, транспортом, хотелима и ресторанима широм архипелага.

У међувремену, инвестиције у градњу хотела у Индонезији су достигле рекордан ниво. Хотели се граде широм земље, у великим градовима и у удаљеним туристичким одмаралиштима. Страна улагања у хотеле и ресторане су у 2012. достигла рекордних 729,7 милиона долара, уз 86,1 милиона долара домаћих инвестиција.

У Индонезији је покренута И нова туристичка кампања под називом “ДИВНА ИНДОНЕЗИЈА. Светско средиште чуда.” Симболички, ово је позив посетиоцима да доживе истинску драж Индонезије која потиче из срца њених становника. Наиме, сматра се да су највећа привлачност ове вишенационалне државе, управо Индонежани: увек дружељубиви и предусретљиви, стално насмејани.

Богата попут природних лепота и разнолика као њени људи и културе, Индонезија је благословена мноштвом разноликих кулинарских специјалитета, од слатког укуса кухиње Јогјакарте, са централне Јаве, до веома снажних укуса хране из Паданга, подручја око главног града Западне Суматре. Међу најукуснија Индонежанска јела спадају Падангшки Ренданг (карамелизирана говедина у карију), Сате са Мадуре (ражњићи од меса), Наси Тумпенг, (купа од жутог пиринча окружена различитим јелима), Сото Ламонган (традиционална густа супа са месом и поврћем) , Нагасари (колач од банане), и Куе Лумпур (колачићи попут палачинки са воћем).

У настојању да подстакну долазак што већег броја страних гостију, власти Индонезије охрабрују и долазак што више муслимана из других земаља. Индонезија је најмногољудија муслиманска држава у свету, а у Џакарти сматрају да у земљи постоји велики потенцијал за привлачење туриста који упражњавају ту религију.

Обезбеђујући посетиоцима окружење које је у складу са исламистичким учењем, Влада Индонезије се удружила са муслиманским теолозима како би земљу преобразили у светско средиште “шеријатског туризма”. “У основи, ‘шеријатски туризам’ је концепт који подразумева доколицу у складу са религијским вредностима,” објаснио је Фирмансјах Рахмин, генерални директор у МТЦЕ.

Следствено у објектима хотелског ланца „Софјан“, који је први почео да развија ову врсту туризма још 1994, у свакој соби обезбеђују копију свете књиге Куран, муслимански тепих за молитву и правац (ка исламском светилишту Мека у Саудијској Арабији) за молитву. У таквим објектима се, поред осталог, не продају алкохол и свињетина, нити је дозвољен кратак боравак невенчаним паровима.

Ријанто Софјан, који је на челу ланца “Софјан”, приметио је да “већина путника муслиманске вере не долази само са Блиског Истока, већ и из Европе, Аустралије, Јапана, и Кине.” “Потенцијал тржишта ‘шеријатског туризма’ у укупној индустрији и даље је практично неискоришћен”, додао је Ријанто који је и председавајући Индонежанског удружења шеријатских хотела и ресторана (AHSIN).

Ријанто наводи како су од 1994, када је покренут модел туризма заснованог на Шеријату, приходи хотелског ланца”Софјан” повећавани од 15 до 20 одсто сваке године. „Наши приходи су изнад раста индустрије, који износи 10 одсто годишње“, изјавио је он.

Представник Индонежанског савета улема (МУИ) Сламет ефенди Јусуф је приметио како МУИ веома подржава развој таквог облика туризма, али сматра да шеријатске вредности нису примењиве на свим туристичким дестинацијама у земљи. “Дефинитивно, ‘шеријатски туризам’ не може бити примењен на Балију или Манадоу,” казао је Сламет, мислећи на делове Индонезије у којима муслимани нису већинско становништво.

Сламет је такође истакао како „шерија хотел није намењени искључиво Муслиманима. Отворен је за свакога, без обзира на расу, религију или етничку припадност, све док њихове активности не крше правила“, закључио је представник МУИ.