Miodraga Trajkovića (1937-2006)

redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Miodrag Trajković je rođen 1937. godine u selu Gornji Vrtogos, kod Vranja. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vranju, a, 1959. godine, diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Za vreme studija, dve godine je radio kao novinar "Večernjih novosti". Školske 1959/60 bio je stipendista Republičkog saveta za školstvo na poslediplomskim studijama i honorarno držao vežbe iz Rimskog prava.

Za asistenta na Katedri za istoriju države i prava (Rimsko pravo) izabran je 1. jula 1960. godine, a u istom zvanju je reizabran još dva puta – 1963. i 1966. godine. U periodu 1962-1963. proveo je dve školske godine na specijalizaciji u Institut Universitaire d'etudes europeennes u Torinu (Italija). Diplomirao je, 1963. godine, na Visokim evropskim studijama u Torinu sa magistarskom tezom "Le rapport entre le commissionaire et le commetant". Doktorirao je, 1964. godine, na Pravnom fakultetu u Beogradu sa temom iz privrednog prava "Pravni odnosi kod komisione kupovine i prodaje robe u našem i uporednom pravu".

Držao je predavanja na Radničkom Univerzitetu "Đuro Salaj" i bavio se prevođenjem. Godine 1966. izabran je za asistenta na Katedri za građansko pravo, a naredne 1967/68. studenti su ga birali za najboljeg asistenta na Pravnom fakultetu. Docent je postao 1968. godine za predmete Privredno pravo i Saobraćajno pravo. Kao stipendista američke vlade (IREX), 1969/70. boravio je u SAD (New York University i Berkeley University) i Kanadi (ICAO, Monteral), gde je specijalizirao Vazduhoplovno pravo. za vanrednog profesora za Privredno pravo i Saobraćajno pravo izabran je 1973. godine, a juna 1978. godine za redovnog profesora za predmete Privredno pravo, Međunarodno privredno pravo i Saobraćajno pravo.

Profesor Trajković je u svojoj univerzitetskoj karijeri držao vežbe studentima iz predmeta Rimsko pravo, Istorija države i prava, Obligaciono pravo i Privredno pravo. Nastavu je držao iz predmeta Privredno pravo (Trgovinsko pravo) i Saobraćajno pravo. U školskoj 1961/62. godini predavao je Rimsko pravo na Pravno-Ekonomskom fakultetu u Nišu, a povremeno i na Pravnom fakultetu u Prištini.

Profesor Trajković je prvi u bivšoj Jugoslaviji formirao predmet Vazduhoplovno pravo, i, prvi u Srbiji, napisao udžbenik Pomorskog prava, koji je krajem sedamdesetih godina bio obavezna literatura, ne samo na pravnim fakultetima u Srbiji, već i u Kotoru, Zagrebu, Rijeci i Splitu. Pored brojnih naučnih i stručnih radova, studentima i poslediplomcima Pravnog fakulteta je ostavio četiri udžbenika: Saobraćajno pravo (četiri izdanja), Pomorsko pravo (sedam izdanja), Međunarodno vazduhoplovno pravo (dva izdanja), kao i Međunarodno arbitražno pravo.

Od 2000. godine, kao i posle penzionisanja, na Fakultetu je redovno držao poslediplomsku nastavu iz predmeta Međunarodno arbitražno pravo.

Trajković je učestvovao na više međunarodnih pravnih skupova (ILA, Peace through Law, Kongres uporednog prava i dr) i držao predavanja u Torontu, Otavi, Nju Delhiju, Dakaru, Džakarti, Tokiju, Teheranu, Braziliji, Rio de Žaneiru, Nikoziji.

U okviru stručne aktivnosti van Fakulteta, profesor Trajković se posebno bavio domaćom i međunarodnom arbitražom. Bio je 20 godina arbitar na listi Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Jugoslavije (potom Srbije), a bio je i član Radne grupe za izradu našeg novog Zakona o arbitraži. Od 1988. do 1990. je bio član Međunarodnog arbitražnog suda ICC u Parizu.

Drugi oblik stručne aktivnosti profesora Trajkovića predstavljala je konsultanska aktivnost, kojom se posebno bavio od 1994. godine i posle penzionisanja. Sedamdesetih i osamdesetih godina bio je spoljni stručni saradnik Jugoslovenskog aerotransporta i Savezne uprave za civilno vazduhoplovstvo. Od 1994. do 2000. godine bio je pravni konsultant spoljnotrgovinske firme "East Point" u Londonu i Nikoziji. Od 2001. do 2003. godine, radio je kao viši pravni savetnik Evropske Unije u Centru za pravna i ekonomska pitanja u Beogradu (SCEPP, PLAC), koji je osnovan na osnovu sporazuma naše vlade i Evropske komisije, sa idejom da pomaže u pregovorima sa Unijom i u harmonizaciji naših propisa sa evropskim zakonodavstvom. Sa grupom beogradskih advokata i londonskom pravnom firmom Clyde&Co osnovao je, 2003. godine, zajedničko preduzeće za pravni konsalting Clyde d.o.o. (kasnije ILS d.o.o.), koje se bavilo pružanjem konsultanskih usluga, posebno strancima, iz oblasti međunarodnih trgovinskih odnosa.

Profesor Trajković se angažovao i u javnom životu i diplomatiji. Od 1969. do 1974. godine bio je poslanik Savezne skupštine i član delegacije Srbije u Veću naroda. U toku poslaničkog mandata posebno je bio aktivan u Zakonodavnoj komisiji i Grupi za Interparlamentarnu saradnju. U okviru ove grupe je učestvovao na više međunarodnih skupova Unije (Ženeva, Nju Delhi, Teheran, Obala Slonovače i dr.), a 1972. godine Skupšina Interparlamentarne Unije izabrala ga je za generalnog raportera, koji je u Ženevi podneo izveštaj o ekonomskim odnosima razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. U periodu 1975 – 1979. je bio predsednik Privredne komore Beograda, a 1980. predsednik Gradske konferencije Socijalističkog Saveza Beograda.

Od 1981. do 1985. godine, profesor Trajković bio je ambasador Jugoslavije u Indoneziji, Singapuru i Papui Novoj Gvineji. Po povratku iz Indonezije, od 1985. do 1989. bio je pomoćnik saveznog ministra za inostrane poslove, zadužen za ekonomsku multilateralu. U tom periodu, kao šef ili član jugoslovenske delegacije učestvovao je u radu Generalne skupštine OUN, Međunarodne organizacije rada -ILO, UNCTAD-a, OECD-a, UNESCO-a, Evropske zajednice, Međunarodnog monetarnog fonda, Samita i Komiteta Pokreta nesvrstanih zemalja, skupova zemalja u razvoju i drugih međunarodnih organizacija i konferencija. Od 1989. do 1994. je bio ambasador Jugoslavije u Brazilu, a po povratku u zemlju vratio se na Fakultet. Avgusta 2003. godine bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Društva srpsko-crnogorsko-indonežanskog prijateljstva „Nusantara“. U penziju je otišao 1. oktobra 2003. godine. Govorio je i pisao na engleskom, francuskom, portugalskom i italijanskom, a služio se španskim i ruskim jezikom. Umro je 2006. godine, sahranjen je u Beogradu


<< Nazad