INDONEZIJA - JEDINSTVO U RAZLIČITOSTI

PrirodaIstorijaIndonezija u svetlu brojkiNacionalni simboliKrakatau
Borobudur – Hram bezbroj BudaOstrvo JavaSumatraKalimantan (Borneo)
Bali – Ostrvo BogovaKomodo gušterIstočni TimorPrivredaSport
Indonežanska šarenicaPutopisci o IndonezijiKultura

Indonezija (Indonesia, Индонезия), po mnogo čemu, jedinstvena je i neobična zemlja. Najjužnija zemlja u Aziji. Najveći arhipelag na svetu, sa 17 508 ostrva, od kojih je 6 000 naseljeno. Preseca je ekvator. Podeljena je na tri časovne zone (+ 7 do + 9 GMT , srednje vreme po Griniču). Reč Indonezija se sastoji od grčkih reči „indos“ – indijski, i „nesos“ – ostrvo.

Indonežanski arhipelag sastoji se od Veliko-sundskih (Sumatra, Borneo, Sulavesi, Java, Molučkih ostrva...) i Malo-sundskih ostrva (Bali, Sumbaba, Flores, Komodo...). Indonežani svoju zemlju nazivaju Tanah Air, što znači: zemlja i voda.

Ukupna površina kopna je 741 100 kvadratnih milja ili 1 919 440 miliona km². Graniči se sa Australijom, Singapurom, Malezijom, Papua Novom Gvinejom i Istočnim Timorom. Ostrvo Kalimantan deli s Malezijom, a Irijan Džaju s Papua Novom Gvinejom.

Priroda

Indonezija je ostrvska država, između Australije i Azije, u sastavu Malajskog arhipelaga. Između indonežanskih ostrva, nalaze se Javansko, Banda i Sulavesko (Celebasko) more. Uglavnom je planinska i vulkanska. Pripada užarenoj zoni Pacifika, jer je, geološki, veoma nestabilna, i ima više od 220 aktivnih vulkana. Najvažniji su Korinči na Sumatri, Rinđani na Lomboku, Semeru i Merapi na Javi, Agung na ostrvu Bali. Zemlja je veoma plodna, zbog stalnih vulkanskih aktivnosti, moguće su i po četiri žetve pirinča godišnje.

Najveća planina je Džaja (ranije Punčuk Džaja), s vrhom Maoke, koji se nekada nazivao Sukarno, u provinciji Irijan Džaja (Papua), od 5 030 metara nadmorske visine. Najviši je vrh u južnom Pacifiku, i najviši ostrvski vrh na svetu. Klima je ekvatorijalna-monsunska, što je od presudnog uticaja na život. Ovde rastu i visoke trave alang-alang.

Postoje samo dva godišnja doba – jesen i proleće. Srednja godišnja temperatura je 24 – 27° C, padavina 2 000 – 3 000 milimetara, a u planinskim predelima i do 4 000 milimetara. Priroda Indonezije razlikuje se zavisno od ostrva. ▲ Vrh

Istorija

Geografski položaj indonežanskog arhipelaga, imao je veliki uticaj na razvoj njegove istorije.

Prostor Indonezije bio je naseljen, još od praistorijskih vremena. Poznati holandski naučnik, Evgen Diboa (Eugene Dubois), našao je, 1891. godine, u blizini reke Bengavin Solo, na Javi, najstarije fosilne ostatke čoveka (Pithecanthropus erectus), poznatijeg kao Javanski čovek ili „uspravan čovek“. Migracijama iz Azije, ovaj arhipelag naseljavan je od najstarijih vremena, a Indonežani i Malajci glavne su etničke grupe. Indonežani su naseljavali unutrašnjost ostrva, baveći se lovom i zemljoradnjom.

Indusi, pod čijim su uticajem nastale prve države u Indoneziji, od VIII do XIV veka, preneli su budističku i hindu religiju na centralnu Javu.

Baveći se trgovinom, Arapi su osnovali nekoliko muslimanskih država, i doneli islam, s elementima arabljanske kulture. Prvo su prodrli na ostrvo Sumatra, a zatim i na ceo arhipelag, osim na ostrvo Bali, koje je jedino hindu ostrvo u celoj Indoneziji.

I Kinezi su zauzeli deo u istoriji Indonezije, baveći se rudarstvom, moreplovstvom i trgovinom.

U XIII veku, pod vođstvom Kublaj-kana, Mongoli su potčinili neke države, od kojih su uzimali danak.

Od Evropljana, krajem XIII veka, prvi je došao Marko Polo, koji je u putopisu Čuda sveta ili Milion, ostavio dragocene zapise o bogatstvu ostrva.

Prvi kolonizatori bili su Portugalci, ali su ih potisnuli Holanđani, i, doskoro, ostali su samo na istočnom delu ostrva Timor.

Holanđani koji su stvorili kolonijalno carstvo, nazivajući ga Istočna (holandska) Indija, 1619. godine, osnovali su grad Bataviju, sada Džakartu – glavni grad Indonezije. Oni su potpuno iscrpljivali prirodu i eksploatisali narod. U tu svrhu, na Javi, najbogatijem ostrvu, tokom XIX i XX veka, napravili su gustu saobraćajnu mrežu i prvu modernu industriju nafte i metalurgije.

Sve do polovine XX veka Indonezija je bila politički nejedinstvena, ali, uprkos tome, niko, u starom ili srednjem veku, nije mogao sasvim da je pokori. Međutim, tada počinju prave organizovane pobune i ustanci protiv holandskih kolonizatora. Indonežanski pokret postao je vrlo organizovan i veoma je ojačao. Nacionalna stranka Ahmeda Sukarna, posle dugih borbi, ne samo s neprijateljem, već i s političkim neistomišljenicima, uspeva da organizuje nacionalno jedinstvo. Planove o oslobađanju su im osujetile japanske okupacione snage, koje su za vreme Drugog svetskog rata, okupirale zemlju. Međutim, Sukarno i general Hata (Hatta), dva dana posle kapitulacije Japana, 17. avgusta 1945. godine, doneli su deklaraciju, kojom je narod Indonezije dobio nezavisnost, s prvim predsednikom Ahmedom Sukarnom, liderom Nacionalne partije. Iako to nije bio kraj sukoba sa Holandijom, pod pritiskom svetskog mnjenja, i velike diplomatske borbe, najzad, 15. avgusta 1950. godine, proglašena je Republika Indonezija. Otada, promenilo se nekoliko predsednika Indonezije. Prva žena predsednik, bila je dr Megavati Sukarnoputri, kćerka prvog predsednika Sukarna. Prilikom obeležavanja šezdeset godina nezavisnosti, na jarbolu, ispred predsedničke palate Merdeka, zavijorila se zastava Indonezije, koju je izvezla gospođa Sukarno (Ibu Soekarno), Megavatina majka. Ista ta zastava, koja je lepršala i 17. avgusta 1945. godine, na kući Ahmeda Sukarna, danas se čuva kao relikvija.

Poslednjih godina, Vlada i rukovodstvo Indonezije čine sve napore na sređivanju unutrašnjih ekonomskih problema, poboljšanja životnog standarda, unapređenja životne sredine, ali i smirivanja tenzija između muslimana i nemuslimana. Danas ovu zemlju potresaju zemljotresi, cunamiji, epidemija ptičjeg gripa, kao i teroristički napadi.

Indonezija je, od 28. septembra 1950. godine, članica Ujedinjenih nacija.

Bila je aktivan učesnik Pokreta nesvrstanosti. Između ostalih, članica je grupe ASEAN. ▲ Vrh

Indonezija u svetlu brojki

Prema podacima časopisa National geographic, od marta 2003. godine, Indonezija ima 224.784.000 stanovnika. Time je, po broju stanovnika, četvrta zemlja na svetu. Istovremeno, najmnogoljudnija je muslimanska zemlja na svetu – muslimani čine 88% nacije. Službena religija je monoteizam. Hrišćani čine 8%, hindu 2 %, budisti 1%, i ostali 1 %.

Indonezija ima 300 etničkih grupa.

I pored postojanja mnoštva jezika, i još više dijalekata, na bilo kojem od 17 508 ostrva, svako ko govori Bahasa indonežanski jezik, sporazumeće se. Taj jezik, usvojen na Drugom kongresu indonežanske omladine, 28. oktobra 1928. godine, kao standardni, i do danas jedini zvanični jezik, pripada zapadnoaustralijskoj grupi austronezijske porodice jezika.

Javansko pismo podseća na kineske simbole.

Zvanični jezici, pored indonežanskog su engleski, holandski, javanski, a govori se i drugim svetskim jezicima.

Pismeno je 84% stanovništva, a prosečan životni vek je 68 godina. Godišnji prihod, po glavi stanovnika, je ₤ 2,800.

Indonežanin je etnonim s dva značenja – opšti naziv za stanovništvo Indonezije, čije je konsolidovanje u jedinstven indonežanski etnos tek na početku, i naziv za useljenike, koji su poreklom iz Indonezije.

Osnovno obrazovanje traje 9 godina. Đaci i studenti nose belu uniformu, s crvenom maramama. ▲ Vrh

Nacionalni simboli

U državi s trista etničkih grupa, s više jezika, kultura, običaja, neprikosnoveno oružje za snaženje nacionalnog jedinstva je državna filozofija ili državna ideologija – Pancasila (Pancasila). To je skup načela, koja afirmišu princip jedinstva u različitosti („Bhinneka Tunggal Ika“), kojih se mora pridržavati svaki Indonežanin.

PANCASILA

1. Vera u jednog, i samo jednog, Boga.
2. Pravda i civilizovana humanost.
3. Jedinstvo Indonezije.
4. Demokratija, vođena unutrašnjom mudrošću i promišljenošću među predstavnicima.
5. Socijalna pravda za čitav narod Indonezije.

Državni grb prikazuje zlatnog orla – mitološku pticu garudu, koja simbolizuje stvaralačku energiju, uzvišenost nacije. Ptica u svakom krilu ima po 17 pera, u repu 8, a na vratu 45, što simbolizuje datum proglašenja nezavisnosti Republike Indonezije, 17. 08. 1945. godine.

Narodna skupština Indonezije sastoji se od pet stotina poslanika, a narodna konsultativna skupština, koja zaseda svake pete godine, kada se bira predsednik države, ima hiljadu članova.

Veliki udeo u vlasti imaju oružane snage.
Država, radi lakšeg funkcionisanja, podeljena je na 26 pokrajina.
Nacionalna himna je Indonesia Raya (Velika Indonezija).
Predsednici Indonezije bili su Sukarno (1945 – 1966), Suharto (1967 –1998), B. J. Habibi (1998 – 1999), Abdurahman Vahid (1999 – 2001), Megavati Sukarnoputri (2001 – 2004). Sadašnji predsednik je Viranto Bambang Judhojono. ▲ Vrh

Krakatau

Ostrvski vulkan Krakatau, koji se nalazi u centru Sundskog moreuza, između Jave i Sumatre, 1883. godine, upisan je u najstrašnije katastrofe, koje su pogodile Zemlju. Eksplozija je bila jačine kao nekoliko hidrogenskih bombi, a izazvala je plimski talas, visok 36 metara, koji je, na Javi i Sumatri, usmrtio 36 000 ljudi. Erupcije su se čule u Australiji, Japanu i na Filipinima, a talasi su dospevali do zapadnih obala Amerike, i istočnih obala Afrike.

Velika količina pepela prekrila je površinu od 800 000 kilometara kvadratnih.
Eksplozija se desila i 1927. godine, a vulkan je i dalje aktivan.
Indoneziju i Filipine, često ugrožavaju tropski uragani, vulkani i zemljotresi. ▲ Vrh

Borobudur – Hram bezbroj Buda

Prvi kontakti s moćnom, daleko civilizovanijom kulturom, potiču s početka naše ere. Prateći pomorske trgovačke puteve, dvorove indonežanskih kraljevina (Šriviđaja, Sumatra, Središnja Java), posećivali su pojedinci iz viših staleža (kasti) i bogati trgovci, koji su doneli budizam i hinduizam.

Početkom IX veka, budistička dinastija Sailendra (čije su pripadnike nazivali „Gospodarima planina“) učvrstila je svoju vladavinu na velikom delu Jave, kada Borobudur počinje da poprima svoj oblik – ovaj najveći budistički hram na svetu, građen je između 760. i 810. godine. To je važno svedočanstvo o kraljevima centralne Jave, jer su se, ovde, pored religijskih, odvijale i kraljevske ceremonije. Sastoji se od više od milion kamenih blokova, a svaki je težak oko 90 kilograma. Kamenje je danošeno iz korita obližnje reke, a zatim je obrađivano. Više stotina ljudi radilo je tokom trideset godina. Leži na kvadartnoj bazi, sa stranicom dužine 125 metara, u obliku je zarubljene kupe, visine oko 50 metara, na pet spratova. Na vrhu se uzdiže mala stupa. Građen je u stilu kasnog budizma, u modelu mandole – grupe geometrijskih oblika, koji označava sveti prostor.

Borobudur se može uporediti jedino s hramom u Nandagarahu, u severoistočnoj Indiji. Zidovi terasa su ukrašeni sa 1 400 predstava isklesanih u kamenu, koje se sjedinjuju, u reljef dug šest kilometara. Ima 432 Budine statue i 72 rešetkasta zvona, u kojima se, takođe, nalaze Budine statue.

Borobudur – „Breg bogova“ bio je napušten, niko ne zna zašto, i pojela ga je džungla. Tomas Stamford Rafles, koji je, na početku XVIII veka, bio viceguverner ovog dela sveta, ukazao je na istorijsku i kulturnu vrednost hrama, kojeg je, 1814. godine, pronašao holandski inženjer H. K. Kornelius, kada je trebalo je da, 200 ljudi, mesec i po dana, oslobode hram od vegetacije i vulkasnkog pepela. Tek je, 1983. godine, zahvaljujući UNESKO-u i Vladi Republike Indonezije, završena rekonstrukcija spomenika i odvodnih instalacija.

Godišnje, milion ljudi poseti ovaj hram. ▲ Vrh

Ostrvo Java

Pre oko pola milenijuma, iz malog ribarskog sela, Sunđa Kelapa, nastao je grad Đaja Karta. Novim nazivom, 1537. godine, nazvao ga je sultan Bantana. Početkom XVII veka, holandski moreplovci doplovili su do obala Jave, potisli Arape, kolonizovali ostrvo, i grad preimenovali u Bataviju, koja, kasnije, postaje Džakarta – glavni grad Indonežanskog arhipelaga.

Trgovački deo Džakarte – Pasar Baru, zadržao je arhitekturu iz vremena Holanđana. Kineska četvrt je Glodok.

Na Trgu slobode – Merdeka trg – imućni holanski trgovci sagradili su impozantnu građevinu za svoje trgovačke i ekonomske potrebe, a polovinom XIX veka, postala je službena rezidencijalna zgrada predsednika Indonezije.

U centru Trga slobode, nalazi se Nacionalni spomenik, u čast proglašenja nezavisnosti Indonezije. Na visini od 137 metara večna vatra gori u pozlaćenoj posudi, za koju je utrošeno trideset pet kilograma zlata. Toranj, izrađen od italijanskog mermera, završen je 1961. godine. U centralnom delu stuba je prostorija, ukrašena sa 48 slika, kroz koju je ispričana istorija Indonezije, od praistorije do danas. Nedaleko od Trga Merdeka nalazi se i kamena skulptura narodnog junaka na konju – Dipenegoru.

Po popisu iz 1999. godine, na površini od 637,47 kilometara kvadranih, Džakarta ima više od 9 604 900 stanovnika, i ima status specijalne teritorije.

Džakarta ima i svoj muzej Taman Mini Indonesia – Mini Indonezija. Ideju je za gradnju dala je supruga predsednika Indonezije, gospođa Suharto.

Na pedesetak kilometara od Džakarte nalazi se grad Bogor, u kojem se nalazi velika bašta, s oko 5 000 orhideja, među kojima je i najveća na svetu.

Nadomak Džakarte, nalazi se veliki međunarodni aerodrom Sukarno-Hata.

Prvi sultanat na ovim prostorima, osnovan je u Džodžakarti, 1775. godine, a danas, na Javi živi 85% muslimana.

U centralnom delu ostrva nalazi se Kraton, sedište svih sultanata, kraljevina – drevni prestoni grad.

Na dvadesetak kilometara od Džodžakarte, nalazi se jedan od najlepših hramova hindu religije – Prambanan. Sagrađen je pre jedanaest vekova. Ista sudbina zadesila ga je, kao i Borobudur – otkriven je kad je prašuma raskrčena. Nacrt za obnovu donet je 1918. godine, a polovinom XX veka obnovljen je i otvoren za turiste.

Java je poznata i po tradicionalnoj nošnji batik. Postoji nekoliko mesta gde se prave batici. Poznato mesto je Solo. Zahvaljujući modnom kreatoru, Ivanu Tirti, javanski batik je bojama i dizajnom osvojio modne piste od Pariza do Njujorka.

Kupe živog vulkana Merapi, visine 2 675. godine, svakih pet godina, zatresu, ne samo ostrvo, nego i čitav arhipelag. Najviši vrh ostrva Maunt Semeri, ustvari je aktivni vulkan, visine 3 676 metara. ▲ Vrh

Sumatra

Drugo je po veličini ostrvo u arhipelagu, na kojem, po popisu iz 2000. godine, živi 43 309 707 stanovnika. Na Sumatri, neobično su živopisane kuće plemena Batak, poznatog po svojoj dugoj tradiciji izvanrednih motiva ručne izrade radinosti, filigranske rezbarije u drvetu, srebru i tkanju odela i haljina. Krovovi su oivičeni rogovima jelena, a borba bivola velika je zabava ostrvljana.

Na Zapadnoj Sumatri vlada poliandrija – žena može da ima i do četiri muža. Muževi žive u svojoj kući, a u dom žene dolaze po njenom pozivu. Sumatra izvozi gumu, drvo, duvan, kafu, papriku. Značajna rudna bogatstva su nafta i ugalj. Oblast Aceh, u kojem žive muslimani, bori se za otcepljenje od Indonezije. Država je oružanim snagama već nekoliko puta intervenisala da ih u tome spreči.

Decembra 2004. godine, jugoistočnu Aziju pogodio je podvodni zemljotres, usled čega je nastao cunami. Najveće posledice te prirodne stihije imala je Indonezija. Severoistočni deo Sumatre i provincija i grad Banda Aće, imali su nesagledive posledice – poginulo je više od sto hiljada ljudi, na kućno lečenje pušteno više od pet hiljada, nestalo je blizu osamdeset hiljada, a bilo je šesto pedeset hiljada izbeglica. Katastrofu je pratila velika epidemija, nestašica vode, hrane, lekova. Iako je međunarodna zajednica uputila deo obećane pomoći, mnogima, kojima je bila potrebna, nikada nije stigla.

Prošle godine, vlada Indonezije je, za narednih nekoliko godina, napravila program za obnovu i izgradnju zemlje. Najveći donatori su Japan, Austarilaja, Nemačka, Kanada, Kina, a značajnu pomoć uputila je Islamska zajednica Bosne. ▲ Vrh

Kalimantan (Borneo)

Kalimantan je najveće ostrvo u Indoneziji. Na njemu se nalazi nekoliko nacionalnih parkova, od kojih je najpoznatije Gunung Palung. Ovaj nacionalni park, na kojem žive veoma male životinje, karakterističan je po neverovatno velikom broju vrsta žaba, raznih oblika i boja. Na Istočnom Kalimantanu, veoma visoko iznad zemlje, radi odbrane od gmizavaca i drugih divljih životinja, živi pleme Dajak. U njihovoj blizini nalazi se rezervat – bašta sa oko pet hiljada akri orhideja, među kojima je jedinstvena svetu, crna orhideja.

Orangutan je najčešći stanovnik kalimantanskih džungli. Zajedno s tigrom i nekim drugim životinjama, ovaj dobroćudni majmun je pod međunarodnom zaštitom primata. ▲ Vrh

Bali – Ostrvo Bogova

Ostrvo Bali, koje se nalazi između Jave i Lomboka, na kojem živi četiri miliona stanovnika, površine je 5 620 kilometara kvadratnih. Hindu religiju je prihvatilo 94%, dok muslimani čine 5%, jer Arapi nikada nisu mogli da pređu koralne barijere oko ostrva. Glavni grad je Denpasar.

Jedno je od najpoznatih turističkih mesta na svetu, i stecišta evropskih i američkih turista.

Klima je tropska, pogodna tokom cele godine. Temperatura je između 28 i 30 stepeni celzijusovih. Kišni period je od oktobra do aprila, a sušni od maja do septembra. Većina stanovnika govori engleski jezik.

Šumama je prekriven 22%, a neobrađena priroda čini 8%.

Pirinač je osnovna hrana. Nijedan Indonežanin ne ne ostaje bez rezervi od desetak kilograma pirinča. Na Baliju raste nekoliko vrsta ove žitarice, od kojih se crveni koristi za ishranu dece, crni za proizvodnju vina i rakije, a beli za hleb i kolače. Znanje o gajenju pririnča pretpostavlja se da potiče sa severnog dela Asama i Bramaputre, doline na severoistoku Indije ili iz Burme. Tri su godišnje žetve piranča.

Između stabala kokosa, može se naći i najromantičnije voće Indonezije, afrodizijak pešn-voće strasti, slično kajsiji. Voće avokado ili durijan veoma se koristi. A tu su i dvadeset vrsta, jednogodišnjeg voća, banana.

Na ovom, najmanje naseljenom ostrvu indonežanskog arhipelaga, na 3 000 metara nadmorske visine, nalazi se najsnažniji vulkan Gugung Agung (pupak sveta). Šezdesetih godina XX veka, u erupciji, stradalo je više od dve hiljade ljudi, kojom prilikom je uništeno dvesta pedeset hiljada domova. Oni koji prežive, nastanjuju se na novim mestima i kažu „ako sudbina ne mimoilazi cvet, i kamen, neće ni ljudski život“.

U podnožju vulkana, u X veku, sagrađen je hram Besakih – majka svih hramova Balija, sagrađen od vulkanskog kamenja i crvene opeke. Ukrašen je bogatim reljefima isklesanim u kamenu, koji predstavljaju čudovišta iz mitologije, zmajeve, demone, između, reljefno prikazane, prašumske flore.

Hram Kehen, najsvetiji hram sela Bangli, sagrađen je u XIII veku, od sivog i crnog vulkanskog kamenja, i posvećen trimutriji – svetom trojstvu: bogovima Brami, Višni i Šivi. Hram, koji je razorio vulkan Batur, ponovo je obnovljen za svetkovine. Na obali Indijskog okeana, Balinežani su podigli Tanah Lot – „Hram izlazećeg sunca“. Na površini od samo pet i po hiljada kilometara kvadratnih, izgradili su više od deset hiljada hramova.

Borba petlova omiljena je zabava lokalnog stanovništva.

Tradicionalni spevovi Ramajana i Mahabharata osnovni su motivi tradicionalnog balinežanskog plesa, koji simbolizuju borbu dobra i zla.

Gotovo svako balinežansko selo ima i svoj gamelan orkestar, koji predstavlja deo svakodnevnog života. Muzičari gamelana prate berbu pirinča, venčanja, prijeme. Garuda, simbol drevne balinežanske mitologije, sastavni je deo indonežanske kulture. Istovremeno, „Garuda“ je naziv nacionalne avio-kompanije.

U mestu Ubud, okupljaju se slikari, gde, u radionicama, izrađuju slike naivne umetnosti.

Centar za izradu batika nalazi se u mestu Batuan. Ovde se isključivo ručno izrađuje batik od svile i voska, za razliku od Jave, Džodžakarte i Madure, gde postoje fabrike za industrijsku proizvodnju batika.

Mnogi filmski i televizijski stvaraoci, umetnici, putopisci su za Bali kazali da je „poslednji raj na zemlji“ i „jutro sveta“. A legenda kaže da je tu „Sunce sagradilo svoj Dom ljubavi“. ▲ Vrh

Komodo gušter

Jedini preživeli praistorijski gušter – Varanus komodoensis – pripada redu velikih guštera (Varanider), koji živi na Komodo ostrvu, doveden je do ivice istrebljenja, i zato je sada zaštićen. Može da naraste do tri metra dužine, da bude težak do sto trideset pet kilograma, i da živi i do sto godina. Kopa jazbinu duboku i do devet metara. Uglavnom je strvinar, ali kad odrasltu, mogu da jedu i manje jedinke iste vrste. Trči brzo i, s vremena na vreme, napada ljude. Danas je turistička atrakcija ovog dela sveta. ▲ Vrh

Istočni Timor

U Diliju, prestonici Istočnog Timora, 20. maja 2006, spuštanjem zastave Ujedinjenih nacija, i podizanjem nove, nastala je jedna od najmlađih država na svetu – Demokratska Republika Istočni Timor. Sredinom ostrva, dužinom od dvesta osamdeset osam kilometara, ostrvo je podeljeno na indonežansko i istočnotimorsko.

Pripada grupi malih sundskih ostrva (indonežanski – Kepuanan Sunda Kejtil), površine 15 007 kilometara kvadratnih.

Posle javanske imperije, holandskih i portugalskih kolonizatora, indonežanske snage su, 1974. godine, intervenisale, i anektirale ga 1976. godine, kada je formirana provincija Istočni Timor. Tokom 24 godine, četvrtina stanovništva ili 200 000 ljudi je izgubilo život, od strane Suhartovog režima.

Posle, 420 godina borbe, 20. maja 2002, Istočni Timor proglašen je kao 192. nezavisna država. U očuvanju mira, na Istočnom Timoru, učestvuju vojnici Srbije i Crne Gore. ▲ Vrh

Privreda

Indonežanski arhipelag bogat je rudnim bogatstvom. Indonezija je pretežno agrarna, ali i zemlja bogata sirovinama. Šezdesetih godina prošlog veka, Jugoslavija je bila veliki uvoznik indonežanske robe. Istovremeno, u svim većim brodogradilištima pravili su se brodovi za Indoneziju.

Posle nezavisnosti, privreda se razvijala, ali veliki problem bila je prehrana stanovništva.

Jedan od strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede, proizvodnja dovoljno pirinča za prehranu stanovništva, ostvaren je 1984. godine.

Danas, Indonezija je najveći proizvođač i izvoznik nafte na Dalekom Istoku. Značajan je proizvođač petroleuma, prirodnog gasa, cementa, kalaja, boksita, mangana, joda, kaučuka, drvne građe, tekstila i konfekcije.

U Indoneziji i Maleziji razvijena je i prerađivačka industrija.

Posle Malezije, u izvozu kaučuka, Indonezija je druga u svetu.

Elementi za izgradnju brodova, tankera, putničkih i izviđačkih brodova, glavni su proizvodi u izvozu zemlje. U Surabaji, Džakarti i još nekim gradovima nalaze se brodogradilišta, jer je pomorski saobraćaj veoma značajan za komunikaciju između više hiljada ostrva.

Indonezija je poznata po proizvodnji čaja, kafe, bibera, šećera, tabaka, palme, palminog ulja. I ribolov je značajna privredna grana.

Indonežanska valuta je rupija, i sastoji se od sto sena. ▲ Vrh

Sport

Indonežani imaju dugu tradiciju igranja domina, koju nazivaju gaple. Takođe, u vrhu svetske rang liste su u takmičenjima u stonom tenisu i badmintonu. Fudbal, košarka i odbojka veoma su popularni, iako u tim disciplinama nemaju dobre predstavnike svetskoj konkurenciji.

Na letnjim Olimpijskim igrama u Atini, Taufik Hidajat, jedini je indonežanski sporitsta koji je osvoji zlatnu medalju u atletici.
▲ Vrh

Indonežanska šarenica

Ostrvo Irijan Džaja zauzima 22% od ukupne površine, a stanovništvo ovog ostrva čine samo 1% ukupne populacije.
Na Klimantanu raste i jedinstvena crna orhideja („Cologenia Pandurata“), koja cveta u aprilu.
Na Istočnom Sulavesiju, najgušća je koncentracija kokosovog drveta u Indoneziji.
Najveća indonežanska farma krokodila nalazi se u predgrađu Medana, na Sumatri.
Kalimantan je ostrvo na kojem se kanibalizam najduže zadržao.
Kalimantan je treće ostrvo po veličini na svetu.
Tradicionalna trka volova Karapn Sapi, jedna je od atrakcija na ostrvu Madura.
U šumama Sumatre, otkriven je naveći cvet na svetu Rafflesia Arnoldi, čiji prečnik dostiže do 915 centimetara. On je tokom evolucije, odbacio koren, stablo i list, a ostao je samo cvet.
Na Javi, koja je po veličini četvrto indonežansko ostrvo, živi više od polovine stanovništva Indonezije, te je jedno od najgušće naseljenih ostrva na svetu.
Kada bi se nivo mora spustio za samo pedeset metara, znatan deo indonežanskog ostrvlja, povezao bi se sa azijskim kopnom.
Veoma je rasprostranjena, i veoma dobro uspeva, američkog porekla, biljka ananas.
Životinjski svet pripada dvema zoogeografskim oblastima: indijskoj i australijskoj. A. R. Uoles je rekao da je Indonezija „Zemlja čovekolikih majmuna-orangutana, gibona i rajskih ptica“. ▲ Vrh

Putopisci o Indoneziji

Prvi Evropljanin, koji je zabeležio dragocene podatke iz uspona Indonezije je Marko Polo (XIII vek).

Bilo je i drugih muškaraca koji su pisali o Indoneziji. Među njima je i naš publicista Branko Savić. Ali, svakako, kuriozitet je što su o njoj pisale i žene-istraživači, odnosno putopisci. Elen Čerčil Sempl, prva američka uticajna žena-geograf, s nekoliko svojih prijatelja, 1911. godine, otputovala je u Aziju, posetivši, pored Kine, Filipina, Japana, Indije, i Indoneziju, zahvaljujući čemu je došla do velikog broja kvalitetnih podataka za članke i prezentacije.

Veliki istraživač Ida Fajfer, Austrijanka, koja je dvaput obišla ceo svet, 1851. godine, posle plovidbe od Londona do Kejptauna, nastavila je da putuje do Singapura i Bornea. Na Borneu je provela šest meseci, istražujući nepregledne džungle. Posetila je pleme Dajak, koje je bilo poznato po ritualima – lova na glave. Iznenađujuće, ovo divlje pleme prema njoj nije bilo neprijateljski raspoloženo, i svidelo joj se. U početku, bila je dosta uplašena, ali je ubrzo shvatila da ni Evropljani nisu ništa bolji: „Volela sam da provedem duže vreme među slobodnim plemenom Dajak, kao što sam ih našla bez iskrenosti, dobre volje i skromnosti u njihovom ponašanju. Trebalo je da im se naklonim, u tom ponašanju koje su pokazali, iznad svih rasa koje sam upoznala“.

Njeno sledeće odredište, bilo je ostrvo Sumatra. Ponovo, ne slušajući svoje evropske savetnike, otišla je da poseti plemena Batak, znajući da ima kanibala. Međutim, oni su cenili njenu radoznalost, i pustili je da se slobodno kreće kroz njihovu zajednicu. A na njihovu šalu da žele da je pojedu, uzvratila je da to ne bi bilo dobro, jer je stara i žilava.

Bila je prva koja je pisala o plemenu Batak.

Od naših žena, koje je privlačila magija Indonezije, i koje su o njoj pisale, nezaobilazne su novinarka Jelena Novaković i publicista Marija Savin. ▲ Vrh

Kultura

Indonežanska umetnost pripada indijskoj kulturi, s elementima arabljanske kulture, koja se preko Sumatre, tokom XIV veka, proširila na Javu. Na Baliju se, do danas, održala hindu religija.

Tradicionalni indonežanski plesovi, i instrumenti gamelan (Gamelan Bali i Gamelan Jawa), instrumenti s ostrva Sumatre – Telemplong i grupa instrumenata napravljena od bambusa, gde svaki instrument predstavlja jednu notu – angklunk i tradicionalno slikarstvo, nacionalno su obeležje Indonezije. Svaki kraj ove zemlje ima svoj ples, svoju nošnju, svoje običaje i svoju tradiciju.

Danas u Indoneziji postoji nekoliko univerziteta, koji se bave proučavanjem tradicionalne muzike, plesa i slikarstva.

Mpu Tantular, znameniti književnik, koji u svom delu Pararaton, opisuje život indonežanskih kraljeva, smislio je lozinku – jedinstvo u različitosti.

Slikari Basuki Abdula i Afandi poznati su u svetu, po svojim slikama, čija vrednost se procenjuju na milione dolara.

Ministarstvo za obrazovanje Vlade Inonezije stipendira mlade iz prijateljskih zemalja, koji su zainteresovani da u toku godine dana, koliko traje stipendija, na državnim univerzitetima širom Indonezije, proučavaju tradicionalni ples, muziku, slikarstvo, vajarstvo, fotografiju i indonežanski jezik. Stipendija se zove Program Darmasiswa RI.

U Beogradu je, 17. avgusta 2003. godine, osnovano Društvo Srpsko-crnogorskog i indonežanskog prijateljstva, koje za ima cilj širenje, inače tradicionalno dobrih, prijateljskih odnosa naših zemalja, a ambasada Republike Indonezije (Kedutaan Besar Republik Indonesia) u Beogradu, organizuje plesnu školu „Citra nusantara“, kao i sviranje tradicionaln muzike gamelan. ▲ Vrh

Marko Jelić

Beograd, 20. april 2006. godine

Literatura

1. Enciklopedija (2005): Britanika, izdaje „Narodna knjiga“ i „Politika“, Beograd
2. Mala prosvetina enciklopedija (1978): Opšta enciklopedija, „Prosveta“, Beograd
3. Geografski atlas (2001), izdanje „Magic map“, Smederevska Palanka
4. Dečja ilustrovana enciklopedija (2004): Atlas sveta, „Knjiga komerc“ i „Politikin zabavnik“, Beograd
5. Indonesia (2000): An official handbook, Departman of information, National Communication and information board, Republic of Indonesia
6. Indonesia (2002): An official handbook, National information agency, Republic of Indonesia
7. Indonesia (2004): An official handbook, National information agency, Republic of Indonesia
8. Travel Planner (2004): Indonesia – The most varied destination anywhere, The Ministry of culture and tourism, Jakarta, Indonesia
9. Mile Nedeljković (2001): Leksikon naroda sveta – Čovečanstvo 2000, „Srpska književna zadruga“ i JP „Službeni list“ SRJ, Beograd
10. Dr Miroslav D. Milojević (1963): Indonezija – političko-geografske i ekonomsko-geografske odlike, „Zemlja i ljudi“, broj 12, Srpsko geografsko društvo, Beograd
11. Radenko Lazarević (1957): Klimatske i biogeografske prilike u Indoneziji, „Zemlja i ljudi“, broj 7, Srpsko geografsko društvo, Beograd
12. Aleksandra Maletin (2005): Borobudur, časopis „Gea“, broj 22, Departman za geogarfiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad
13. Mr Igor Jokić (2004): Istočni Timor – Per aspera ad astra, časopis „Gea“, broj 19, Departman za geogarfiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad
14. Roland Gek (1970): Sva čuda sveta, „Mladinska knjiga“, Zagreb
15. National geographic, vol. 198, no. 4, oktobar 2000. godine
16. National geographic, vol. 199, no. 3, mart 2003. godine
17. National information and communication agency (2004): Megawati Soekarnoputri - vice president of the Republic of Indonesia, Jakarta, Republik of Indonesia,
18. Marija Savin (2003): Put ka suncu, „Srpska knjiga“, Ruma
19. „Politika“, od 27. maja 2004. godine, broj 32525, tekst, „Uz zvuke gamelana“, intervju s ambasadorom Indonezije u Beogradu
20. „Borba“, od 15/16 januar 2005. godine, broj 1, godina LXXXIII, Beograd, tekst „Pobedićemo cunami“
21. Marko Jelić (2005): Žene geografi, „Globus“, broj 30, godina XXXVI, Srpsko geografsko društvo, Beograd
22. www.distinguishedwomen.com/biographies/pfeiffer.htm
23. www.indonesia_tourisminfo.com
24. www.islandlifemag.com
25. www.indonesia-bgd.org
▲ Vrh

<< Nazad